Српски сион

Стр. ^34

„СРПСКИ

сион. л

В р . 46.

борском устројству, да се сабор редовно састаје сваке треће године у мају месецу (чл. XII.); да га сазива иатријарх-митрополит или председник сталног одбора (чл. ХШ.). Најпосле, да сабор саборише обично, док послове своје не сврши, те да ни сазивач нп председници нису властни саборске седнице одгодити или сабор разрешити; сабор сам одлуком одређује, хоће ли, када и докле седнице своје одгодити и може при свршетку својих седница урочити, кад да се опет састане (XVIII.). Тадашњи сабор у своме, после толико горких искустава, природном песимизму према државној власти, не налазећи ни у овим установама довољно гаранције своме редовном састајању и саборисању, имао је и то на уму при стварању највишега и најважнијега аутономнога органа, сталнога одбора (сада саборски одбор), да осим главнога задатка му, као извршне власти (ро(,ез1;а8 ехесиЦуа, роиуоћ' ехесићГ, уо1121еп<1е &е\уа11) уједно буде и замена сабору, кад овога не би било, и чувар и обрана аутономије, према премашајима државе.* По чл. XXVI. саборског устројства овај сабор имао би „пазити, да се саборске одлуке, како ваља извршују; надгледати и контролисати ** органе, које са* „Сталном одбору је навластито право и дужност, да у одсуству сабора, са патријархом и митрополитом српским заједно, црквено-народну самосталност и самоунраву пред државом представља, ааступа и заштићава" (Милетићев предлог основног народно- црквеног вакона 52.). ** У Француској конетитуцији од 1848. у чл. 71. и 72., који говоре о еопзеП сГ ЕШ, налазе се те исте речи 1а еоп1го1е е! аттеШапсе, а да нису овоме надзору и контроли оближе означене границе, што је тек после учињено у закону од 1840. За данашње прилике врло је интересантно, штаје управо Милетић као творац ове установе у нашој аутономији под надзором и контролом мислио. То ћемо наћи у његовом предлогу за основни народно-црквени закон у §. 52., којим се уређује састав ц делокруг средишних органа. Што је Милетић тачније обележио појам контроле код средишних органа биће осим очевидно техничких обзира поглавито тај разлог, што је хтео према највишем сталном одбору такође по одређеним аутономним органима нарочито да истакне ово право сталнога одбора, које се, као што се по себи разуме, исто тако протеже и на све остале, средње и ниже органе аутономије. Што је пак у предлогу,

бор за послове у чл. I. означене, поставп; обављати послове, које му сабор наложи и приправити предлоге за расправу саборску. Овај ће одбор примати и цроглашавати одлуке саборске у време, кад сабор не саборише." Да би пак сабор оспгурао опстанак овога одбора, у свима могућим случајевима, нарочнто, да се његова законитост ни са које стране оспорити не може, изрекао је у последњој алинеи поменутога чланка: „Овај одбор постоји донде, док га нов сабор дуокности не реши"; (што је изречено и у трећој алинеи 21. §-а постојећег устројства сасвим јасно). II радикали се још усуђују садашњи саборски одбор називати намет одбором!! А да би сабор, према овој великој, самосталној и тачније неодређеној власти сталнога одбора, у којој се оличавало јединство функција укупних аутономних управних органа, одржао у складу према себи самом, у истом чланку је изрекао: „да је одбор сабору за сав свој рад одговоран." Овај стални одбор, дакле, био је чисто извршна власт, са свима атрибутима ове власти, одељен од законодавства и уираве; и као такав имао би, да самостално посредује између закона, као воље

кога је сабору поднео и који је сабор усво/ио, да се сталном одбору оставе са свим одрешене руке. Ио Милетићу дакле стални одбор нравом контроле има власт, да не само да може од средишних органа периодичне, а по потреби и особене међувремене иввештаје о течају послова, или о стању појединих ствари изаскивати и нрегледом записника, књига, акта и каса о правилном вршењу дужности осведочавати се, пего и да може обуставити поједине вакључке и поступке средишних органа 8а економску управу, који би унаточ саборским установама или одлукама, или на очевидну штету народну бвли, и ако ствар одлагања не трци, другу наредбу на своју одговорност учипити; тога ради одбор ће властан бити, да за важнији посао административно-економске струке иваш.г.е чланове својс ради присуства и надзора." Из овога се види, шта је Милетић разумевао под контролом, а главно су ва нашу обуву функције, а не органи, према којима ез исте врше. По томе еаборски одбор могао би и у епархијске скупштине шиљати поверенике и кад би се поступало по начину Вучетићевом, да се саборски одбор меша и у вериФикацију епархијских скупштинара, таковом постунку била би проФилакса — повереништво, а репресива ампутација .