Српски сион

„ОРПСКИ сион в .

В р . 48.

од 10 фор. јереја Жарка Стакића, изабраног и потврђеног пароха у Вел. Вечкереку. — Упутиће се јереј Јоаклш Сувајџић, да исплати односну своју дуговину пореза н кр. еквивалентц од парохнјске сеснје у Чоки. — Одбијена је представка јереја Божидара Милошевпћа сист. парох. помоћнпка у Меленцима, да се узме по ново у расуђење и да се донесе ново решење у препору његову с јерејем Милутином Думићем у ствари станарине нарохијске. — Известиће се управа манастира Бездина о томе, да је јеромонаху Георгију Видицком, ц. и кр. војеном капелану у Карловцу, подељен услед односне његове молбе допуст из свезе клира епархије Темишварске, ношто је исти допринео уверење преосвећеног господина епископа дијецезана Будимског, да ће у клир Будимске епархије примљен бити — Узета је на знање нагода, склопљена између јереја Шандора Николића и Јелисеја Банеу о њиховим међусобним потраживањима са парохија Ђир и Толвадије и учпниће се нужни кораци ради исплате разних јавнпх даћа и терета на тамошњнм актуалним парохијским сесијама. — Саопштиће се црквеној општини у Вел. Бечкереку, да станарина парохијска у парохији при св. успенском храму тамошњем прииада јереју Спмеону Никифоровићу, као старијем свештенику. које му је поверено и вођење парохијског звања у тој парохији. (Избор румунског митрополита.) Изашаојепревишњи кр. решкрипт, којдм се румунски црквени конгрес сазива за 17. (29.) децембар о. г., ради избора митрополита, који ће се обавити, по свој прилици, 19. (31.) децембра. (Представка посланичке конФеренције,) нодастрта Његову Величанству са препонизном молбом за сазив сабора, враЛена је из царске кабинетске канцеларнје, путем надлежне власти, без икакве иримедбе. Уручиће се, ако није већ, нрвом потписнику њезином, г. барону Живковићу. Хоће ли се г. барон, а с њиме и многи други солиднији и умеренији елементи, научити чему из тога и таквог враћања иосланичке представке и петиције — то је сад њихова ствар. (Сентомашка црквена скупштина) одржана 24. новембра једногласно је решила, да одбије „молбеницу" црквене општине Новосадске. Скупштинско решење гласи овако : „Српска православна црквена општина Сентомашка изјављује, да се не може прпдружити молби Новосадске црквене општине, коју је Његову Величанству поднела, а још мање може усвојити разлоге, који су у тој молби наведени, јер је тога уверења, да је цео тај корак Новосадске

општине неуместан и штетан." „Исто тако не може се придружити ова општина ни молби Новосадске општине на административии одбор епархије бачке, у којој се овај позива да „учини кораке како би се решење саборског одбора (о епархијској скупштини) ставило ван снаге", јер епархијски административни одбор није над саборским одбором, него је њему потчињен, а нижа автономна власт не може његова решења ван снаге стављатн нити у опште у том погледу какве кораке чинити." (Посланица Цариградског патријарха и наши радикали.) Лагање народу, то је варање народа. У том послу су наши радикали мајстори; а игајстор постати у лагању и варању народа најлакше је. Образ под ноге, па ето ти! Но, у лажи је увек плитко дно, па су јој и тренутнн успеси, разуме се, и ти само у наивном свету. После тнх успеха долази — брука и срам, као што је попао и сад на наше радикале. Саопштили су у „целости" посланицу Његове Светости Царпградскога патријарха Константина V., упућену впреосв. митрополитима у Босној и Херцеговини. И ликовали су, да у њој нема ни опомена о томе, да је св. Синод Цариградски одбио Гаврнлски Устав. Знали смо, да су натрчалп, али незнадосмо, да су учинпли при томе н једну најординарнију нревару. Јарко сунце је п то цроказало. Ево шта су учпнили. Изоставили су из посланице баш онај ста^ (пасус), који говори о одбијању Устава. Ништа лакше, него — изостави оно што је казано, па реци да није ни казано. А биће увек људи, који ће томе веровати, и до којих истина неће допрети. То је морал наших радикала, такваје њихова тактика, то им је светло оружје у борби за „народно право," које се оштри на њивовој студији психологије гомила. Разуме се, да они, којима је у руци оригииалан текст Цариградске посланице, нису могли оћутати превару и лаж радикалску. Сигурно ће о томе проговорити и „Источник", а засада је та работа радикалска проказана у „Нашем Добу" (бр. 92.). Из посланице изоставише радикалп овај став: „ Уједно замолише изасланици тих општина, да "им велика црква Христова овај штатут исиита и иотврди. Што се тиче тоза штатута свети је синод за добро нашао, да истоме из врло важних разлога ускрати иотврду, те је уједно доносиоце штатута очински оиоменуо, да се врате у своју домовину и тамо се мирно ионашају Оволико у част светлога оружја радикалскога! (Универзитет Крал.а Александра 1.) Посланик Мита Петровић подиео је са 72 посланика предлог