Српски сион

В р . 48.

ском дому у краљевинама Хрватској и Олавонији. То право наше на српску народно црквену заставу истиче, ако не из слова и речи, а оно из духа и тако званога „српскога закона" пгго га је земаљски наш сабор донео и Његово Величанство најмилостивије благоизволео иотврдити. Ако је Загребачка полиција крај свега наведенога, а из нростога страха и бојазни од евентуалне сокачке демонстрације Загребачких младенаца, дерладн и факинаже, скинула нашу заставу и ономад, онда би то значило, да она брани не право него насиље против права. Онда би то значило, да Загребачка- полиција нема довољно авторитета и снаге, да заштити право, а сузби.је насиље. У томе случају жалећи слабост Загребачке полпције морамо се жалити на повреду, коју је она, можда, у оскудици довољног авторитета и снаге, учинила нашој застави — и опет. Тај поступак њезпн осуђујемо и жалимо се против њега. Апелујемо на државничку мудрост, справедљивост и сусретљивост нреузвишенога Бана и његове владе, и позивамо наше посланике, да свом снагом једнодушно даду задовољштину српској народно-црквеној застави и праву српскога православнога народа у краљевинама Хрватској и Славонији. (Радва епархијских власти у Темишвару) I. Еонзисторија држала је своју редовну месечн}г седниду дана 17. (29.) новембра 1898., под председпнштвом Љегова Впсокопреосвештенства господина Никанора ПоповиИа, еипскопа диједевана, и решила је у њој, између осталих, и ове важније предмете: Узети су на знање односни отписи високог кр. уг. жинистарства богочасти и јавне насгаве у Будимпешти о поделењу државне припомоћи по 60 фор.: јерејима Константину Јовановићу, пароху у Парцу и Александру Грујићу системизованом иарохијском помоћнику у Варјашу, као и припомоћи од 30 фор. удовој попадији пок. Исидора Јовановића из Старог Вечеја; и известиће се дотична лица о тим отписима путем надлежних окружних прота. Препоручиће се споменутом високом министарству ради получења државне припомоћи: јереј Милош Милошев парох у Чакову и јероионах Самуило Поповић, администратор парохије у Рудни, као и срп. прав. црквена општина у Малом Бечкереку. — Узето је на знање президијалним путем учињено расположење преосвећеног господина епископа дијеце-

зана у ствари прославе педесетогодишње владавине Његова Величанства премилостивог господара и краља нашег Франца Јосифа I. — Известпће се подручно свештенство о главним установама XIV. зак. чланка из 1898. године о допуни укупних свештеничких берива до 800 фор. годишње, и позваће се, да се пријаве они свештеници, који држе да могу у смислу установа тога закона тражити допуну укупних својих берива до своте. од 800 фор. годишње, да би им се могли доставити у ту сврху установљени табаци ради испунења и исказа односних укупнпх берива њихових. — Саопштиће се подручном свештенству односна наредба високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе о томе, у коме се року може пригодом промене верозакона чинити за то прописано друго очитовање, да пеко није желио да исгупи из једне примљене ила законом нризнате вероисповести. — Именован је, па основу односног решења високодостојног митрополијско-црквеног савета а у смислу односне закопске установе, парохом у Оросламошу јереј Југ Станикић, парох Тарашкп; а администратором парохије у Тарашу постављен је јереј Обрад Брусин, лични парохијски помоћник у Срп. Елемиру. — Одређено је уведење јереја Илпје Белеслијиног у парохију Фабричку; а администратором парохнје у Срп. Падеју постављен је јереј Јоаким Сувајџић, лпчнн парохијски помоћник у Ватањп. — Одређено је уведење јереја Миливоја. В. Јовановића у администрацију парохија Соке и Овсенице, а јеромонаха Серафпма Рајковића у администрацпју парохије Шурјан. Смрћу јереја Јована Цуцића, пароха у Карлову упражњена парохија тамошња поверена је у администрацију јереју Стевану пл. Видаку, администратору једне парохије у Срп. Црњи. — Узето је на знање односно расположење всл. саборског одбора у стварп месечног издавања плате оним епархијским званичнпцима, који ту плату из народно-црквених фондова прпмају. — Известиће се насљедници пок. јереја Димитрија Гађанског, негдашњег пароха у Срп. Ченеју, о томе, да им је високославни саборски одбор дозначио на исплату своту од 50 фор. као прппомоћ из јерархијског фонда, која је спомеиутом јереју до дана смрти његове припадала; уједно ће доставити споменутим насљедницпма иста свота, коју је благајница срп. нар. црквених фондова за њпх послала. — Издаће се епархпјском Фискалу на мњење и иредлог списи у неким дисцнплинарним стварина. — Послаће се благајнпци народно-црквенпх фондова п заклада за мировински фонд за удовице и сиротну децу свештеника митрополије Карловачке нринос