Српски сион

(Јтр 776

СИОН".

Бр. 48.

благ&јну улог од 50 круна у готовом новду — једном за увек. Редовнн члан је свака она бесприкорна православна Српкиња, становница земаља круне св. Стевана, која унлаћује годишње у задругпну благајну чланарину од 10 круна и обвеже се, да ће је плаћати уредно шест година дана. § 8.) (Приложнпци п добротвори.) Ко год приложи иа задругину циљ нрилог од најмање две круне и кад одбор прими тај прилог, уписује се у књигу приложника задругиних. Ко год дарује на задругин циљ дар најмање од 100 круна, и кад одбор прими тај дар, уписује се у златну књигу добротвора задругиних. Имена задругиних приложника и добротвора читају се при свакој главној скупштини задруге. § 9.) (Закладннци.) Закладник задругинје сваки онај, који завешта било у готовом новцу, било у артијама од вредности, било у обезбеђеним обвезницама, било у вредности непокретнина закладу од 10.000 круна или закладу од 20.000 круна и иреда је задругином одбору на руковање на ту цељ: да задруга приходима од те закладе подмпрује било иоловину пристојбе, било целу прпстојбу за издржавање једне сиромашне и даровнте питомице српског девојачког васпиталишта, коју означи закладник сам или његови законити насљедници. Имена задругиних закладника и износ закладе њихове режу се златним словима у сјајну мраморну илочу споменицу. која је узидана у девојачком васпиталишту на видноме месту, а лик њихов излаже се у свечану дворану завода. Сваки закладник је почасни члан задругин за живота свога. § 14.)(Пословање.) Послове задругине обавља скупштина. управни одбор, задругин председник, потпредседник, (оба су лица женске), перовођа, благајник, контролор и економ — свако према своме кругу рада. Евала Будимпештанским Срнкињама и покретачу племените и корисне замисли. И ми смо не јецаред дали израза потреби бар једног васпиталишта за српске девојке; готови смо били оснивању таког васпиталишта жртвовати и коју нашу вишу девојачку школу, ако не све редом; јер у њима невидимо постизавање сврхе, која им се намењивала, али која се зар не би могла и без њих а на много јефтинији начин постизавати. Но о томе ћемо говорити у своје време више. Можда би и наше Српкиње у Троједници могле и хтеле основати слично васпиталиште у Загребу. Дај Боже, да их што пре видимо на делу!

ЛИСТАК.

Б Е Л Е Ш К Е. (На дан јубилеја Његова Величанства) служена је у саборној цркви Карловачкој св. литургија и после ове благодарење за цара и краља, премилостивог нам владаоца, Франца Јосифа на којем је началствовао св. патријарх Георгије, уз асистенцију свију дворских и осталих свештеника. На благодарењу изговорено је са амвона многољетствије у славу и здравље прејаснога Владаоца, после којега је гимназијски кор дивно отневао царско-краљевску химну, на одушевљено задовољство свију присутних. Богослужењу ирисуствовали су представници свију месних власти, нросветних завода и других корпорација, те многобројно грађанство. У очи дана у 7 сати у вече звоњено је у свима црквама. Патријарашки двор био је сав осветљен. (Повреда српске народно-црквене заставе.) На узвишени дан владалачког јубилеја Његова Величанства истакла је и српска православна црквена општина Загребачка српску народно-црквену заставу на својој цркви и на своме црквено-општинскоме дому. „На виши налог", као што се јавља, дођоше три полицијска чиновника и својом руком скинуше ту заставу са црквено-општинскога дома. Зашто ? Повода није било, осим у бојазни, можда, од какове опет сокачке демонстрације, сличне оној из г. 1895. Тај поступак Загребачке полпције је новреда наше народно-црквене заставе, истицање које, и ако није још утврђено законом, али се оснива на природном праву нашега народно-црквенога бића, у земљама краљевина Хрватске и Славоније. а још и на односним наредбама владиним, на изјавама преузвишенога Поглавара у тим краљевинама и на пракси, која се практикује широм тих краљевина. Кад се срнска народно-црквена застава има права да вије, и кад се она увек слободно вила и поносно увек вије са двора нам натријарашкога, што најбоље доказује легитимност те заставе и наше народно-црквено нраво на ту заставу и њено истицање, онда је изван сваке сумње, да та иста застава има то исто ираво и своју легитимност на свакој српској нравославној цркви, школп п црквено-онштин-