Српски сион

С тр. 768.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 48

нос за еиархијску благајну и иротопрезвитератску библиотеку шаље дотичпа област непосредно Епарх. Административном Одбрру овом, а протопрезвитерски постотак дотичном окружном протопрезвитеру. Све остале ставке распореза нрима предсједник црквене општине и потврђује примитак опћ. иоглаварству са званичном нотврдом. 11-) Предсједник или друго које за то одређено лице води тачан рачун о свакој примљеној односно изданој своти и спровађа ју кроз дотичне рачунске књиге. 12.) При иснлаћивању убраног парохијала предаје опћинско ноглаварство предсједнику црквене општине индивидуални исказ убране своте, а предсједник је по том дужан да односне уплате нроведе кроз главни индивидуални исказ и тако води евинденцију о уплаћеном и дужном парохијалу. 13.) Сваки онштинар, који плаћа црквеноопштинскога намета добива „Књижицу о уплати парохијала и других црквено-онштинских трошкова," у коју му црквена оиштина одређену годишњу дужност убиљежи, а уплату опћинско поглаварство или дотични побирач потписом својим потврђује. Те књижице набавља си црквена онштина из наше Српске Манастирске Штампарије у Срем. Карловцима комад но 3 новч. и продаје их ио исту цијену својим општинарима. 14.) Индивидуални исказ има бити по приложеном штампаном Формулару кога си набављају црквене општине такође из Срп. Манастирске Штампарије табак по 2 новчића. 15.) Тачно вршење ове нормативне наредбе имаду Господа окружни протопресвитери строго пазити и о томе овамо по обављеној визити годишње извјештавати. Из сједнице Епарх. Административног Одбора, држане у Пакрацу дана 18. (30.) августа 1898.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. ?ера. К. ii. ПобФдоносцевЂ. (Наставак). IV. У листу о Прометеју, кога је Зевс везао и приковао на кавкаску стену, лако је распознати идеју новога скептицизма, у свези са идејом Свемогућега Бога, створи-

теља васелепе. То је протест гордога духа против опћег веровања у биће Божје, одрицање осећаја стида (геуегепИа), пред Божанством, које гордост не може да поднесе, те одрицање покорности и клањања Божанству. Нема сумње, да је од Бога узет, од Бога украден свети огањ, којим живи, огрева се, онлођава се човештвЈ, — а човек то неће да зна, и владајући божанским огњем, хоће да живи отуђено од Божанства, самовољно. Сфинкс старе басне седио је на распућу и предлагао свакоме иутнику своју загонетку. Ко је није умео одгоненути, тај је постао жртва сФинксова и бацао се у пропаст: одолети чудовишту могао је само мудрац, који би загонетку одгоненуо. А шта је сфинкс у нашем животу? Сав наш живот — бескрајан, као механички ланац појава и догађаја — (факата). Замењујући једно друго, спајајући се једно с другим, сви оии, пролетајући, носе на својим крилима разна питања духу човечјем, и сваки часак, у обртају времена, доноси своја, суеремена питања. Треба мудар дух, да одговори на њих. да их реши: који није мудар, тај постаје роб Факата и појава, — роб свога времена — па и ако се славио, као човек сувремен. Факта га даве са свих страна, владају њиме — и човек скреће с травога иуша, — и долази до тога у слепом покоравању Фактима, да у њему најпосле исчезне и последња искра светлости, која просвећава свако биће, достојно имена и позива човечјег. Али, када човек остаје веран бољим —- духовним побудама своје природе, када уме да разликује основпа начела духовног живота и чврсто стоји, не покоравајући се Фактима, већ владајући њима, тада се сви они подједнако слажу око њега у животу, сваки на своје место: нису они њега свладали, већ је он њих свладао.... Сфинкс старога Египта није исто, што и сфинкс старе Грчке, премда и један и други означава тајну човечје душе. Египатски је сфинкс — мирно створење, пола човек, а пола животиња. Пред храмом, пред царском гробницом, прола-