Српски сион

0 ^скис*

Год. VIII. Ш| ^ Ш Број 51.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛЛВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОВЛЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: УРЕДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЋ. У Ср. Карловцима у недељу 20. децембра 1898.

ЗВАНИЧНИ ДЕО, Од кр. уг. министра богочасти и јавне наставе. Бр, 78.735. Окружна наредба. Свима пречасним вероисповедним црквеним властима, свима државним властима, у предмету изјаве (очитовања) у смислу друге алинеје § 3-ег зак. чланка 1ЛИ од Ј 868, пригодом прелаза из једне редиповане или законом признате вероисповести у другу слично редииовану или законом признату вероисповест — односно иступања из ње. §§ 1 —8 зак. чланка тлп од 1868 одређују оне формалноети, при одржању којих сваком иросто стоји у смислу § 1 зак. чланка у крило друге вероисповести односно у другу веру прећи. Понаособ пак § 3 споменутога зак. чланка одређује у погледу том, да је онај, који прећи жели, по изминућу 14 дана, рачунајући од првог очитовања му на прописани начин и месту, дужан на начин сходно свом првом очитовању и најрише пре измннућа 30 дана, своју намеру о прелазу ионово изјавити, јер

прелаз у смислу §§ 6 и 7 споменутога зак. чланка само при одржању ових формалности, односно услед приказа на основу истих добивене две сведочбе, добија завршетак, те ће према одредби § 1 споменутога зак. чланка и формално пуноважан бити. У новије време поново се случило, да је странка која је прећи хтела, у смислу § 3 споменутог зак. чланка и своју другократну изјаву врху свога ирелаза 14-ог дана, рачунајући од прве изјаве њезине, изјавила, те тако ова последња изјава — правилу, садржаном у другој алинеји преднаведеног §-а, да се другократна изјава по изминућу 14 дана, рачунајући од прве изјаве, дакле 15-ог календарског дана догодити има, није одговарала, те се према томе прелаз у смислу 1 § цитираног зак. чланка за дозвољени прелаз сматрати није могао. Да бих на пут стао свима оним штетним последицама, које се из таковога прелаза без вредности за интересенте изродити могу, потребно би било, да се односни свећеници (рабинери) који су за примање у речи стојеће изјаве опуномоћени, путем надлежних црквених (светских) власти опомену, да у сличним слу-