Српски сион
С тр . 814.
„СРПСКИ
СИОН."
Б р . 51.
чајевима у интересу правилне друге изјаве, односно вредности прелаза, особито на уму имају, да се у речи стојећа друга изјава по изминућу 14 дана рачунајући од прве из.јаве има догодити. Вавршетак прелаза у смислу §§ 6 и 7 често сиоменутог зак. чланка нека и онај свећеник, у чију вероисповест дотична странка хоће да пре|е, за иуноважан сматра само онда, ако ирвдложене сведочбе горезахтевани рок потврђују. §§ 21 и 22 зак. чланка Х1ЛД од г. 1895 проширили су снагу одредаба, садржаних у одељцима 1 — 8 зак. чланка 1ЛП од 1868, на сваку редиповану законом признату вероисповест, те у смислу § 23 сиоменутог зак. чланка примењивају се §§ 1—5 и § 7 зак. чланка ш: од 1868 на онога, који из једне од реципованих или законом признатих вероисповеди истунити жели, с том преинаком. да се под речју „прелаз" има разумевати „истунање", надаље, да се у §§ 4 и 5 споменутог зак. чланка споменуте сведочбе надлежној нрвостепеној администратионој власти ириказати имају. Према свему томе, али већ и у смислу § 5. зак. чланка Х1ЛП од 1895, јасно је, да, се иступање из једне од реципованих или законом признатих вероисповеди односно вредност изјаве намере о иступању из исте са гледишта рока исто тако има пресуђивати као код ирелаза. У Будимпегати, 22. новембра 1898. Влашић с. р. Ова је окружна наредба саопштена дотичним нарохијским звањима наредбом пречасне Архидијецезалне Конзисторије од 24. новембра К. бр. 983/569 ех 1898.
НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Проповијед на св. Николу. Правидо в крк!, окразх кротостн . .. Љубазна бра~&о! Овако пјева света и лијепа пјесма црквена о данашњем великом светитељу и угоднику Божјем, — о св. оцу Николи Пак као што за св. Николу зна, пошту.је и слави га сва црква Христова, тако је исто и пјесма ова, што но је мало прије сложно отпојасмо у славу св. Николе, позната и мила сваком. И нема ваљда Хришћанина и брата
међу нама, који — ако су икако прилике нодесне биле — међу успомене младости своје лнјепе и невине, не убраја и ову красну пјесму црквену. Јест, љубезна браћо, нјесма ова св. Николе нозната нам је свијем; на пзуст је знамо ваљда сви, али не знамо. можда, каково њоме благо имамо у срцу и души својој. Пјесма ова опијева и преузноси светитељске врлине св. Николе; казује нам, чим се је нрославио; чим је заслужио, да га је црква Христова поеветила и светитељски му вијенац око главе за вјечна времена саплела. Она нам прича: ко је и какав је био св. отац Никола и Богу и цркви Христовој; ко је и какав је био и великом и маленом, и богатом и убогом, и силном и потиштеном, и јаком и нејаком, пак као да прстом упире у свакога од нас и говори му: и ти буди такав, и ти вјеруј тако, и ти були кротак, и ти буди уздржљив, и ти буди милостива срца, и ти буди смирен и тих, и ти буди нишч и мален пред људима, пак ћега бити велики пред Богом ! Пјесма нам ова указује, дакле, пут и стазу ону, којом треба у животу свом да гредемо; ономиње се благијем и лијенијем ријечима дужности нашијех хришћанскијех; каже нам, како треба да живимо и Богу и цркви и ближњима својима, ако хоћемо, да будемо и овога свијета и онога сретни и блажени. Пак зар није она право благо срцу и души нашој ? Јест, љубазна браћо, не само благо, већ и ризница најљепшијех савјета, поука и путоказа хришћанскијех. Пак из те ризнице препуне захватићу ја данас и изнијети преда вас зрнце само једно, — а то је вјера хришћанска. „Правилом" вјере назива црква Христова св. оца Николу, а тијем каже и посвједочава, да је вјера његова у Створитеља небеског, цркву Христову и њене истине, тако жива и жарка, тако чиста и узвишена, тако велика и јака, тако стална и непоколебљиза била, да је сваком вијерном. свијех вијекова и времена, као примјер и образ износи, какова да му буде вјера! Чишће, силније и постојаније вјере не тражи црква Христова од никога! Ну, у чем се је огледала вјера та ње10ва? Љубазна моја браћо! Кад би хтјео на ово нитање да потпуно и подробно одговорим, морао бих насликати вам сав живот Светитеља данашњега, од његова ђетињства, које је он као дијете богатијех родитеља провео, — не можда у беспослицама, грјешнијем и неразум-