Српски сион

Стр. 830

„СРПСКИ СИОН."

(»азВ/иа и солнцб/их пракди, да нам проскетиш ум, омилиш добро и покажеш истину? Ко да Те не слави, свемогући Творче и Оче наш, кад си нам на рубу пропадања пружпо силну десницу Твоју и послао Јединца Свога, да нас грешне посини Теби, најсветијем и безгрешном, научи најсветијој вољи Твојој, те поврати земљи мир и људима добру вољу? Ко да не подигне и данас најумилнију молитву побожне захвалности Теби, Сведржитељу и Промислитељу света, и Божићним дарима Твојима, из вечне и неисцрпне ризнице бескрајне Твоје благости и доброте, милости и љубави, којима си даривао цео род људски ? „ Покликни Богу, сва земљо! Заиежјте славу имену Његову, дајте му хвалу и славу /" Славите, певајте и величајте, љубазна децо моја, и ви небескога Оца и Његова безлетнога Сина, Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. На крили побожне душе и чистога срца узнесите Пресветој Тројици најумилнију молитву своје благодарности. Ваша ће се молитва срести и спојити са смиреном молитвом вашега Патријарха, којом се дан и ноћ моли за славу свете цркве православне, дан и ноћ моли за лепше дане свога милога православнога народа српскога, како своје драге Архидијецезе, тако и целе љубљене нам Митрополије Карловачке. Али, није могуће славити Бога на висини, а не желети мир на земљи и не имати добру вољу међу људима. Да буде мир на земљи и добра воља међу људима, воља је Божја, аманет нам је од Господа Исуса Христа; треба да нам је циљ побожних тежња, као што је Христовој цркви узор један, којем она тежи. Мир сејати, добру вољу имати и ширити, велика је дужност свакога Хришћанина. А где мир никне и процвета, а добра се воља рашири и учврсти, ту љуби друг друга, ту се зло не мисли, но добро чини, ту се пева и напредује, ту је снага и благостање, ту се „мудрошћу зида кућа и разумом утврђује У миру и крај добре воље: млађи слуша старијега, памет царује, љубав заповеда, сваки свој посао ради и у добру се надмеће. А ко да не жели мира, ко је противник добре воље? Онај, који о добру не мисли. Тешко породици, тешко општини и целим народима, у којима се немир диже и зла воља шири. Не цвета она кућа и не пева се у оној породици, чија чељад заборавља поштивање и одриче послушност старешини, мрко се погледа, свему замерајући, ничим задовољна, а увек готова на преку реч и мрску свађу, све знајући боље од старијих, свака на своју страну трзајући. И зар вам не излази пред очи разорена срећа, у неповрат пропадање и непрестани назадак таквих кућа и породица? Не видесте ли коров.и запуштеност, где је некада све сјало и блистало, све цвало и певало, док је кућни мир владао и добра воља све то миловала и златила? Сећате ли се свега зла и покора, што се збива по таким кућама и породицама? Да, само због оних чланова и оне чељади, којој је немир сласт души, а зла воља радост срцу, или се дала на зло навести од оних, којима је највеће задовољство: другога на зло навести, другоме живот загорчати, свуда немир и несрећу посејати. Таквих људи има по варошима, по селима, и у свакој општини. Немир душе њихове и зла воља срца њихова, тражи плен свој, где год јој се врата не затварају, и у свима пословима општинским. Душа им се најслађе смеје кад посеју какву смутњу; срце им је најрадосније, кад заметну кавгу и свађу међу општинарима; кад спрече да се изврши добро дело, и кад подигну мржњу и погрду против оних, који су у општини најбољи и најугледнији. Кад не бива по њиховој злој вољи, онда су им они најгори. Онда су им сви људи криви, нико им не ваља. Не ваља им свештеник, не ваља учитељ, не ваљају господа, не ваља власт ниједна. Ни за кога немају лепе речи, свима се граде као судије. А давно , је казано, љубазна децо моја, да су они људи најгори, којима нико не ваља, који „виде трун у оку брата свога, а брвна у свом не осекају