Српски сион

С тр . 832.

„СРПСКИ СИОВ. л

Б р . 51.

Ако јс бити мора, нека је буде најмање у синова његових, а још мање било оних, који "ће их слушати, на варку им наилазити, њиховим пленом бивати. Чувајте их се и сами, децо моја, „јер они нв мисле што је Боокје, него што је људско"; јер њихове мисли, њихове речи, жеље и умишљаји на зло су велико нашој цркви и срећи народној. „Стојте на страоки да-њу, и стојте па страокџ ио сву ноћ." „Прапда нек вам Је иојас о бедрима, и истина иојас ио боцима ." Стражите, будни увек, јер вам кући народно-црквеној прете зли дуси, „лаокни учитељи и иророци", да вас „наврате многим речима и глатким уснама и , да вас „ заводе и да вам иокваре иут хода вашега. и Саветујем вам и поручујем ово из „разговора са срцем својим", као ваша врховна духовна Поглавица, као ваш духовни отац, као први, а мирне савести велим, и као највећи бранилац и заштитник своје цркве и народа, њихових права и тековина, њихова напретка и будућности. Чувајте их се, да вас не заробе својим варкама. Они не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје од вере и цркве, од Патријарха, епископа и осталих старешина ваших; да вас одвоје и да њима ревнујете, да за њима идете и њима служите. Они би, да „ударају пастира и , не би ли се „овце од стада разбегле". Њих нема можда ни данас у средини вашој, да се с вама Богу помоле. Не, него док се ви Богу молите у цркви својој, док душу своју крепите, срце чистите и мисли добру упућујете, дотле синови немира и зле воље, изван цркве снују и кују, „да вам отму реч иосејану срцима вашим", да вам мисли на зло окрену, а освежену и умирену душу злом вољом и немиром да притисну опет. Тако чине залутала браћа ваша, коју ни данас у цркви не видите, који цркву своју и не познају, за-њу срца ни душе немају, него само преки поглед и опаку реч. Такви су они, а друкчији и не могу бити они, који „зло зову добро, а добро зло; који ираве од л^рака светлост а од светлости мрак; који ираве од горкога слатко, а од слаткога горко. и Они се „иредадоше у иокварен ум, да чине што не ваља." А „ који зло чини ллрзи на видело и и „ко иде за злом на сл^рт му је". Али, ви, „који љубите Госиода, мрзите на зло. и Зато вам и опет саветујем, љубазна децо моја, чувајте се немира и зле воље, а будите добре воље, која слуша реч Божју. Реч Божја, мир и добра воља синова, највећа је снага народу сваком. И шта би било од мога милога народа, кад би затворио ухо своје Божјој речи и науци свете своје цркве, која нас учи: да „свим срцем, свом душом, свим умом и сволг снагом " љубимо Господа Бога, а ближњега „као саме себе", да се на невољи друг другу нађемо, да не желимо туђе, да не злобимо и не завидимо, да старије поштујемо и слушамо, да се властима црквеним и државним покоравамо, да се реда и сваки свога посла држимо, да своје дужности испуњавамо, млађе на добро упућујемо, своју веру и цркву љубимо, а у међусобном слагању и доброј вољи, да градимо мир и напредак и у породици, и у општини, и у целоме народу ? А када, са висине патријарашкога престола, гледим по свима крајевима Богом поверене ми цркве и народа, и када на многоме месту видим немир и злу вољу, крај које се не врши дужност и примљени позив, а гаси љубав за опште добро и слаби тежња за светлим делима; кад видим на многоме месту, да нема одушевљења и самопрегорења за цркву и народ, ни љубави за ближњега, да нема узвишених мисли и племенитих тежња, чврсте вере и уверења, бистре истине и свежега духа, истрајности у добру и неколебања у врлини; и кад о свему томе ,,разговарам са срцем својили" и у својој љубави за цркву моју и народ, зар да ми не тужи архипастирска душа ?! Кад видим, да се на многом месту губи савест, губи душа, губи стид и понос, вид и ум, те жртвује умље за безумље, вечност за тренутак, блаженство душе за сладост тела, занемарује истина а слуша неистина, одбацује поука а прима Варка, запоставља опште добро прохтевима личним, не прима добро а тражи зло,