Српски сион

врој 1.

(Нова година.) После вечерњег богослужења у очи нове годиие, благонзволела је Бзфгова Оветост, преузвишени госнодии патријарх Георгије примати иајсмерније честитке, које су Његовој Светости корноративно нодастирали: сриско иравославно, затим римокатоличко свештенство, чиновништво града Карловада и котарског суда, нрофесорп гпмназије, автономно чпновништво, учитељство, српска женска задруга, занатлијска задруга и др. На самп дан Нове Године, као и сваке године, поклонише се Љеговој Светостп настојатељи фрушкогорских манастира са својом најсмернпјом честитком. (Избор Карловачког проте). Преч. Архидијецезална Конзисторпја, у седници својој од 30. децембра прошле године једногласно је одобрпла избор односно именовала г. протојереја Јована Јеремића за пароха при св. Николајевској саборној цркви Карловачкој п за протопрезвитера протопрезвнтерата Карловачког. (Избор проте у Бел. Бечкерек^.) У црошлу среду, 30. децембра пр. г. обављен је пзбор пароха п окружног нротопрезвитера Велико Бечкеречкога. Од козшетената добио је парох Жарко Стакић 94 гласа, парох Ђура Страјнћ 48, парох Ђура Стајић 7 п иарох Спмеон Нпкифоровић 6 гласова. Пошто нпједап кандпдат нпје добпо 2 / 3 гласова, имаће надлежна конзисгорија једнога од пстих да именује. (Орден Милзша Великога.) Краљ Србпје Њ В. Александар I санкцпонпсао је закон о ордену Милоша Великог. Орден Мплоша Велпкога установљен је прошле године нриликом Велике Свето Андрејске Скупштпне, а за призпање п одликовање нарочитпх заслуга, стеченпх за народну династију Обреновпћа. Краљ је иоглавар тог ордена и носи га као и свн члановп краљевскога дома. Краљ сам из властите побуде п по Својој оцени заслуга подарује тај орден, а указе и дипломе нремапотписује капцелар краљевских ордена. Од Цвети 1899. у сваком указу, којим се ма којн сгепен тог ордена нодарзде, казаће се заслуга, која се одлпкује, а дотле може се подарити орден без нарочптог помпњања заслуга. Одлпковани орденом Мплоша Велпкога не плаћају за орден никакву таксу. Орден "Милоша Великог имаће четири степена. Први сгепен са лентом , други степен о врату са звездом , трећп о врату, а четврти на прсима. (Р^ска црква у Берлин^.) Како јављају из Петрограда, братовштпна св. кнеза Владпмира, која је под окриљем велнкога кнеза Владимпра, намерава да у Берлину, на видну месту, сагради православну цркву, која ће бити посвећена св. Првозваном Ан-

Стр. 13.

дрији, св. Николи и св. Александру. У Берлину има неколпко стотпна православних; оспм многих Руса има пе мало Грка, Влаха, Срба и Бугара, којп су упућени на тескобну капелу рускога посланства. Пре некога времена јавио је један берлпнски лисг, да ће Русија у Берлнну поставити епископску столицу, под којом би бпле све православне руске општине у занадној Европн. Али сада кажу, за сада неће се постављатп еппскон, него ће се унрава православних цркава на евронском западу предати Малцеву, протојереју рускога посданства у Верлпну. (Ж^панијски школски надзорници.) Кр. земаљска влада, одел за богоштовје и наставу, издала је 24. децембра г. 1898. број 19 424 ех 1898. на редб_у, којом се преиначују установе тачке 5. на редбе пстога земаљско-владнога одела од 4. децембра 1896-. број 1.128, којом се провађа §. 193. школскога закона од 31. октобра 1888, који се односи на нменовање жуп. школ. надзорника. Наредба гласи: Устаиове тачке 5. наредбе кр. хрв.-слав.-дали. земаљске владе, одела за богоштовје и наставу. од 4. вељаче 1896. број 1128 стављају се изваи крепости, тер имаду гласитп како следи: Само онн пучкп учитељи, који су с успехом положили испите за учитељску службу на нпжим и за учитељску службу на вншим пучким школама (§§. 82. п 85. закона од 31. октобра 1888. об уређењу пучке.наставе и образовања пучкпх учптеља у краљевипама Хрватској н Славонпји) могу се именоватн жуна нијскн« школским надзорницима. Наредба ова стуна у крјепост данашњим даном. (Свештеници и кал^^ери у Шпанији.) У Шпанији пма 9 арцибискуна, 46 бискупа, 543 других вшиих сановника. 1239 каионпка, 16.991 парох, 13.245 канелана, 5771 намесник, 23.698 беиефицијаната (то су свештеници без парохија, којн живе од читања мисе), 161 опат (игуман), 37.363 фратра, 2290 пскушеника, 10.774 чатца, 7863 проста монаха, 20.552 думне, 1005 искушеница, 1130 с-ветовних сестара, 16.409 сакрпстана, црквењака п т. д. Од нрилике на 100 душа долази једно духовно лице. (Папски одговор на предлог руског цара о разор^жаву.) Нашим читаоцима биће познато, да је силни руски цар Никола II., — нрожман науком љубави и мира св. своје иравославне цркве и дубоко осећајући грдне последице данашњега „оружанога мира" у Јевроии, на свима странама културнога развитка, као и недогледне опасности што их собом и у себи носи ненрестано оружање јевроиских држава, којем се оружању жртвују многе и велике друге нотребе државне

„ОРПСКИ СИОН"