Српски сион

Стр. 8.

„СРПСКИ СИОВ."

Бр. 1.

Истина и данас има још доста онихтомила блага неблагословена. Има доста оних, који не штеде и не раде, оних богатих младића, што се немогу да раставе са иметком својим сиротињи за љубав Има доста и оних богаших, који Ле тешко — по ријечи Христовој — у царсшво небеско у%и, на шта ћемо да радимо с таковима тврда срда и главе људима? Пустићемо, но ријечи Апостоловој, да им суди Бог, који зна и оно, што је сакривено очима нашима, духу и суду нашем. А ми ћемо као добри Хришћани молити се Богу, да се под тонлима вјере и љубави хришћанске зракама што прије и одважније тргну лијени и поснани на посао, трошаџије да се што више освијесте и умјере, а срца онијех младића и стараца тврдица, да се што боље умекшају и удобровоље за сиротињу. И ту молитву нашу поткријепићемо добрим примјером иашим у штедњи и радом. у добром богоугодном животу и дјелима милости тјелесне и духовне Тако нас учи да живимо и радимо наука рођенога на данашњи дан Христа Спаситеља нашега. и ако но тој науци узживимо и узрадимо, опда ће сваки од нас осјећати по ријечима Премудрога, иотребу да чини милостињу и то ће још боље покренути и опе друге, да се што прије окрену Христу, на да сви заједно славимо и хвалимо, данас и свагда Бога за све, чиме нас је обдарио, као синове своје и нашљеднике овдје на земљи. А тако ћемо да се нонајљепше одужимо и честитима и светима оцевима нашима и дједовима, који нам оставише у аманет ие само добра земаљска, него и свету светосавску вјеру нашу православну, име наше срнско и образ, и срце, које по ријечима нророка Давнда „ воли да творш наредбе Твоје Боже вавијек, до кра/а." Боже Свемогући, буди нам у помоћи, да не само одржимо, него да и умножимо добра она, што их насдиједисмо од честитих и светих отаца наших и дједова. „Гдн спаси ЦарА и (Мј-с/шши нк1." Амин! У Пакрацу , нред Божић 1898 Гореспоменуги смирени Епископ М И р 0 Н,

Његова Светост, православни Архиепископ Карловачки Митрошлит и ЈТатријарх сриски, иреузвишени госшдии Георгије БранковуЛ, благоиаволео је произвестн први дан Божића ирошле године проФесора Богословије Карловачке и синђела дра Георгија Летића за протосинђела.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Идеали невере. К. II. ПобћдоносценЂ. I. Сгара реченица; „рЕче кх прдц-к свое/их: н-кстх Богх", показује се данас у свој сили с-војој. Истина је њени .јасна као сунце, и ако је сада већ свима „наиредним умовима" овладала нека страсна жеља, да се лише Бога, да Га сакрију, да Га униште. Људи, — чије су мисли добре и поштене, нду за, тим, да створе конструкцију доброте, части и савести без Бога. Пусте жеље! Дошавши Француска до границе свога политичкога расула, наумила је, у лицу своје владе, да организује народну школу „без Бога". На несрећу нашу, неки иресгавници интелигенције, међу нама нису далеко од оне московске кнегиње, што је клицала: „Ах! Француска! Нема у свету лепшега краја," те нам је још недавно прослављени педагог ноказивао нову француску школу, као идеал, коме ваља да нодражавамо. У број нових француских књига, што су офицнјелно одређене за руководство при обуци у женским државним школама, долази н књига, под именом: „Морална и грађанска упуства младим девојкама," написала гђа Гревиљ. (1пв1;гис1шп гаога1е е! С1У1дие (Јев јеипез Ш1ев.) То је нешто на.тнк на морално-грађански катихизис, којим мисле да замену у школама наставу у закону Божјем. Књига ова врло је важна. Она је раздељена на три дела, а сваки део на неколико глава. Први део садржи у себи морална иравила, појмове о дужности, о части, савести и т. д. Други део садржи у себи кратко учење о држави и о државним установама. Трећи део — учење о женскињи, о њеном нозиву, свој-