Српски сион

Б р. 2

Тај носао врше наше реакционарне опозидије од год. 1892. до данас. Конзеквентност њихова у томе нослу игван сваке је сумње. Прошла година је то доказала такођер. 'Га конзеквентност наших опозиција једина може бити задовољна са прошлом годином. Тим задовољнија, јер су наше опозидије у послу уцронашћивања самога себе учиниле, осим негативног, и позитиван атентат на нашу автономију својем противавтономном акди.јом ради сазива сабора. И досад су црквене општине и енархијске скушптине тражиле сазив сабора. Еако? Автономним пушем , преко Саборског Одбора, путем автономних својих власти, помажући их у истој тежњи. А шта раде данашње наше реакционарне опозиције и њихови саборски посланици? Траже сабор ванавшономним иушем, обилазеИи своје автономне надлежне власти које једине имају право, да изрекну тотребу сазива сабора и-да га сазову. Оваке бруке није било до данас. И посланичка конференција и радикалска молбеница, и оне црквене онштине, које потпомажу представку ове конференције, изричући поверење посланицима, и оне општине, које се придружују радикалској „молбеници", и свц органи наших свиколиких реакцијонарних, а од данас и противавгономних опозиција, — сви они заборавише и превиру своме дадоше „паладијум" наше автономије, Саборско Устројство, и починише атентат на автономију. У Петровданском сабору бранише, тобоже, право сабора на донашање свога дневнога реда; и већ целом свету заглушпше уши са јуначком својом одбраном тога саборскога права, а шта учинише ирошле године и шта ли још учинити неће?! Погазише сами једно од кардиналних права у нашој автономији, траво сазива сабора. Саборског Устројства §. 9. одређује автопомну власт , која сазива редовне саборе; §. 7. одређује автономну власт, која иросу(јцје потребу ванредних састанака саборских и која их сазива. Откада постоји Саборско Устројство, нити се државна власт огрешила о то автономно нраво, нити га је обишао и један Србпн. Данашње наше опозиције, данашњих наших педесет и девет народних посланика, 90 и неколико „радикалских" и не знамо колико „ли-

Отр. 29

бералских" црквених оиштина, — учиниле су тај грозни атентат на сво.ју автономију! Чекали смо не би ли то казао други ко, и кад не рече — морадосмо казати ми. Тај, у страначкој заслеиљености, сигурно несвесно почињен, атентат наших опозиција, против автономије, свраћа на себе најтужнији поглед, којим иогледамо на. прошлу годину. Та.ј поступак је самоубилачки атак на нашу автономију. За грехом грех се ваља. Можда Ке и тај поступак хтети ко правдати. Неда се опракдати ничим, јер оно што је зло, остаје зло, на ма ништа у свету не било добро. Казаће наше оиозиције да се обишао Саборски Одбор из уверења, да им се не би одазвао, односно потномогао односне петиције и молбенице. Саборски Одбор и не би могао то учинити, крај постојећег узрока, који пречи сазив сабора. 0 томе смо говорили већ прошле године у једном чланку (бр. 35. „Срп Сиона,"). Али, да је сабор тражен автономним путем, и ако до сабора не би дошли, као што дошли и нисмо — заштеђена би била бар, не једна брука, какве досада не доживесмо, а за које ће пред историјом одговарати они, који су лх починили. II тако ли се, зар, брани автономија?!...

ЛИСТАК.

Б Е Л Е Ш X Е, | -ј- Впреосв. г. епископ Горман Опачиј. | Поводом тужае вести о снрти виреосв. г. епиекопа Бачког Гериана Опачића издала је епархијска конзнсторија Бачка нослртнпцу, којом се јавља, да ће земни остатцп благоупокојеног епискона бити пз Беча пренесени у Нови Сад, у св. Ђурћевској саборној цркви, после св. литургнје, опојани и сахрањеии у Алмашком гробљу у тамошњој капелп. По високој наредби Његове Светостн, преузвишенога господина патријарха Георгија , тужну смрт високопреосвештенога покојнпка огласила су и звона св. Николајевске саборне цркве Карловачке и звокиће три дана, као п на дан сахране. Црне заставе пстакнуте су на патријарашком двору, на саборној цркви, богословпјп и гимназији. Као што дозиајемо, црквена општпна Новосадска

„ОРНСКИЈМОН. 8