Српски сион

Б р . 2

/ОРПСКИ сион. к

Њ. Келичанство уважавајући велики труд архимандрита Ђорђа Магарашевића, који је уложио око уређивања црквених нослова, особито у почетничко доба ради Дабро-босанске митроиолијске конзисторије, одликује га железном круном Ш. стенена, који му би подарен год. 1892. По смртп старца-архиепископа Ђорђа Миколајевића преузео је архимандрпт Ђорђе Магарашевић марта 1896. администрацију удове епархије Дабро-босанске у Сарајеву. Али старост и слабо здравље, па дуг и наноран рад, који је вршио строгом савесношћу, примораше га, те је крајем 1896. прешао у етално стање мира, које је кратко време за две године — уживао, заменивши га вечпим миром на ономе свету. Архимандрит Ђорђе Магарашевић послужио је цркви и народу свом пуних педесет годин» ; а какав је његов рад, то ће најбоље пресудитл историја и потомство, које обично догађаје г л.уде цени објективнијим судом него савременицп. Кроз цео његов рад у босанској цркви протеже се једна главна нит. а та је, да свугде и у свакој прилици, ма и најтежој, посредује између интенција земаљске владе босанско-херцеговачке и између жеља и интереса своје цркве и свога народа. Такови људи најтеже иролазе, те обично бива да се у чашу њихова живота сипље врло често мвога кап жучи и с једне и с друге стране; заједнички рад, и рад раме уз раме и једнога и другога старца: Митронолита Ђорђа и Архимандрита Ђорђа најбољи је доказ онога што се мало час наноменуло. Многе жеље њихове, многе лене мисли и идеје њихове, на жалост не остварене, одоше с њима у вечну им кућу. Колико је Архимандрит Ђорђе Магарашевпћ љубио просветни напредак сведочп његов прилог гимназији Карловачкој од 400 Фор., која је из признања свога на дан смрти његове истакла црну заставу своју. Колико је поштован био од грађанства Брођанског сведочи и носледња почаст, коју му је Брод на дан ногреба указао, До вечне куће испратило га је свештенство и православно и римокатоличко, многобројни часници ц. и кр. војске, сви ученици и учепице основних и грађанских школа, са целим збором наставничким, већници градски, и васколико, рећи, грађанство обојега нола тако, да је то ретка била тужна свечаност, која се тај дан у Броду могла видети. На опелу појало је градско срп. иравославно цркв. иевачко друштво, служило је

више свештеника из Босне. и заменика Сарајевске конзисторије ; које се одазвало присуством својим на нарочито овлаштење високонреосвештеног митрополита Дабробосанског Нпколаја Мандића. Са иоко.јником у цркви опростио се мештански парох часни госн. Симеон Кајгановић, који је у тоилим речима изнео живот и рад архимандрита Ђорђа Магарашевића; а на гробу опростио се у име конзисторије Сарајевске и свештенства митрополпје Дабро-босанске парох босанског Брода госп. Симеон Поиовић. Кад још додамо, да је стигао великп број брзојавних и пиемених саучешћа од митроносних лпца и многобројних познаника п иријатеља, онда смо у главном и у кратко из нели и показали слику Архимандрита Ђорђа Магарашевића за педесетогодишњегму тешког и мучног рада његова, у најбољој му жељи за добро и безбедност цркве, којој је јаче од иола столећа послужио. Бечан му спомен и лака му земља! г.

Од уредништва. Славном уредништву „Сржкога Гласа". На одговор ваш у 53. броју имали би, да вам одговоримо само гледе вашпх назора, е вам „КагНка ујеге пе бппје пШа с1а зте(;а и роШскот га(Ји", јер да су вама: ,роШ1ск1 изрје81 8уе". Но ире свега вас. молпмо, да нам одговорпте, алп пскрено, отворено и одлучно, на ово питање: Би ли вп н ваша политика пристали на то. да српски народ пређе н. пр. у римокатолицпзам, кад би му се оснгурали иолитнчкп усиесн — какви ? остављамо вама, да ихнаведете? ЗВАНИЧНИ^ОГЛАСИ. А(1 бр. К. 1096, 1102/687. ех 1898. 7 1—3 С Т Е Ч А Ј. На место парох. личиог номоћника јереју Живојину Тошићу, нароху парохије I. разреда у Добановцима. Са овим местом скопчано је уживање половице свих парохијских прихода осим стана. Молитељи прописно биљеговане и инструјиране своје молбенице имају овој конзисторији до укључиво 31. јануара по ст. кал. 1899. падлежним путем иоднети. Из седнице архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 30. децембра 1898. Г е о р г и је Штријарх.