Српски сион

О ТР . 18. „СРГ10КИ СИОН и .

ЗВАНИЧНИ ДЕО. Његова Светост, преузвишени господин патријарх српски Георгије, као председник српског прав. нар. цркв. сабора, примио је дне 4. (1(3.) јануара о. г. допис преузвишенога господина кр. уг. министра председника од 14. јануара 1899. бр м!'и: П. тога образложенога садржаја, да је преузвишени исти министар, на темељу иревишње одлуке Његова ц. и аиост. кр. Величанства, издане 7. јануара о. г., под даном и бројем својега високога дописа, одбио ону молбу више чланова сри. ирав. нар. цркв. сабора, коју су исти иоднели иревишњем месту ради ионовичног сазива нар. цркв. сабора, који је превишњом одлуком од 3. августа 1897. одгођен на неизвесно време. Уједно је преузвишени исти учинио расположење, да се, уз повратак молбе, о тој одлуци извести г. Јован барон Живковић, посланик Вршачки. Његова Свешосш, преузвншени господин патријарх српски Георгнје, као председник српског прав. нар. цркв. сабора, примио је дана 8. (20.) јануара о. г. допис преузвишенога господина кр. угарског министра председника од 18. јануара 1899. бр. 551./М. П. II., којгш преузвишени исти мннистар 1 'авља, да је молбеница срп. прав. црквене општине Новосадске, ради поновичног сазива српског прав. нар. цркв. сабора подастрта Његову Беличанству, њему приспела без икакве сигнатуре, услед чега је, ради уручења дотичној општини, ту молбеницу послао, под истим бројем и датумом, великом жупану Новосадском. Његова Светосш , преузвишени господин патријарх српски Георгпје , као председник српског прав. нар цркв. сабора, примио је дне 8. (20.) јануара о. г. допис преузвишенога господина кр. уг. министра председника од 18. јануара 1899. бр. 554./М. П. II., којим преузвишени исти министар јавља, да је сличне молбенице општина: Беочин, Лединци, Сусек, Нештин, Мартинци, Кленак, Крчедин, Ја-

Б Р . 2.

рак, Чалма, Врдншс, Брђани, Стејановци и Дарувар, које су такођер без икакве сигнатуре нстому миниетру нриспеле, упутио на Нзегову Преузвишеносг Бана краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, да их својим путем и начином истим општинама поврати.

НИКАНОР 110 ВОЖЈОЈ МИЛООТИ НРАВОСЛА1ШИ ЕПИСКОП ТЕМИШВАРСКИ, ВЕЛИКО-БЕЧКЕРЕЧКИ, ВЕЛИКО КИКИНДСКИ II АРАДСКП Свему пречасном свештенству и васколиком народу Епархије наше благодат, милост и мир од Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. а од нас Архијерејски поздрав и благослов! Придит( КО/јрадб-к/МСА ГоСП »Д |КИ .... Ходите благоверни, да се у духу поклонимо најскромнијој али и најзначајнијој колевци на земљи рођеног Сина Божјега, гдено су Га анђели песмом иоздравили, а дареви земаљски повојницом обдарили — окићеном чистим златом, ливаном и смирном. Ходите да се поздравимо са најслађим и најрадоенијим ноздравом „ Христос се роди", и да благодаримо Богу на највећем, на најскупоценијем дару, којим се и небо узиело до врхунца "славе и евемоћи своје, и земља спасла, земља усрећила са неоцењивим благом — Искупитељем, Спаситељем својим. Јест, Христовим рођењем проврио је иов извор нове благодати, просијнуло је ново сунце правде и истине, и расклоиила се књига — са белим листовима — заве та новога. Лисгови «у ти заоквирени крвљу мученичком, али су исписани словом, сјајем и победом победоносног Ускрса Христова. Са те славе и са тога сјаја трепте у сјају иконостаси и олтари наши — са упрестољеним крстом часним, са упрестољеном вечном књигом светог Јеванђеља. Ето, то је вера, то је црква наша, то средишге народног живота нашег! У тој цркви челичио је Србин од намтивека нравославно сриско срце своје, ту се молио и тужио Богу, ту је тражио и налазио утехе своје, и са зановљеном снагом погледао је смело и одважно и самој смрти у очи, када се дотицало очувања и обране његових вековних — аманета светих.