Српски сион

ЛУРПСКИ СИОН. к С тр . 47.

В р. 3. Живко III. р. 50 ф., Стојановић Живота II. р. 15 ф., Чупић Милутин I. р. 10 фор. Из закладе Јелисавете Моловић: Аврамовић Павле VI. р. 31 ф. 10 н., Сретић Ђорђе II. р. 31 ф. 10 н. Из закладе Саве Стојчевпћа архпмандрпта: Магарашевпћ Мплаџ уч. Ш. р. 1 #. (Анкета.) Впреосвештени господин еппскон Будимскп Лукијан БогдановиЛ , као председник анкетне комнсије за састављање вероучевних књига, за православне ученпке основнпх и средњих школа у онсегу срп. митрополије Карловачке, сазвао је анкету за уторак 19. (31.) јануара о. г. у патр. резиденцпју, да започетп већ посао свој наставп; — уједно је позвао и ону господу, која додељенп им посао састављања односних вероучевних књига нису још свршила, да га што ире сврше, како би чим нре дошли до свију потребних ваљанпх вероучебника, како за средње. тако и за основне школе. Од наппсаних већ тих учебннка налазе се: 1. Библичне ириче Старога и Новога Завега за I. односно II. разред средњпх школа, (од јереја и катнхете Јована ИетровиНа) на закључним исправдима према нрпмедбама оцењпвача. 2. Иравославна хришИански катихизис за III. разред средњих школа (од јеромонаха и катихете Михаила Милованови%а) на оцени. 3. Литургика за IV. разред средњих школа (од јереЈа п катихете Александра ЖиваиовиИа ) на суперревизији, у место лптургике данашњега впреосвештенога Тузланскога мптрополита г. Григорија Жнвковпћа, којп исту није вољан бно исправигп према односннм прпмедбама. 4. Моралка за VIII разред средњпх школа (од ереја и катихете Саве. ТеодоровиЛа сасвим је готова и чека апробацију св. Архијерејскога Синода. 5. Исторнја за VIII. разред средњих школа, да ју наппше, поверена је ирофесору Карловачке богословије јереју Милутину ЈакшиЛу, пошто впреосв. г. Тузланскп данас мптрополпт г. Григораје Живковпћ није био вољан, да своју исторнју исправи према односнпм прпмедбама. Судећи по свему овоме, а уздајући се у заузимљивост и готовост данашњега председника анкеге за састав вероучевник књига, впреосвештенога госнодина епископа Лукијана и добру вољу и настојање св. Архијерејскога Спнода п Његеве Светости, нреузвишенога госнодпна патријарха Георгија, да до ваљапих вероучевннх књига већ једном дођемо, основана је нада, да ћемо већ у нову школску годину Јћи са једнпм делом тих књпга. (Примаве звава.) Дана 11. (23.) јануара о. г. нримио је окружни протопрезвнтер, г. Јован ЈеремиИ,

парохијско звање при Св. Ннколајевској саборној цркви Карловачкој и нротопрезвнтератско звање протопрезвитерата Карловачкога. Конзисторпјални повереннк при томе примању био је впреч. г. иротопрезвитер Јован ВучковиЛ, члан Архпдијецезалне Конзисторије. (Квижевно оделеве „Матице Српоке"), држало је п ове годпне на дан св. Саве своју свечану седницу, под председннштвом Матичина нредседника г. Антонија ХаџиЛа. Члан одељења, професор Карловачке гимназије, г. Радивој Врховац, говорио је у тој седници у спомен и слаеу покојном члану „Матице Срнске'' Милану КујунџиЛу-Абердару. На завршетку прочитане темељно израђене студпје о жнвоту и раду Кујунџићеву, г. Врховац је био симнатичио ноздрављен, а по предлогу председпикову уврштена мује у записник књижевног одељења благодарност. („Браникова" поола.) Да мало заслади своје љуто огорчење и да, у „тоталном неуспеху" и „бруки 59 народних посланпка" огорчено, срце своје искали, „Браник" се, у нежној љубавп својој н ноторној симпатији према нама, сетио одмах нас. Да забашури шало „тоталнн неуспех" и „бруку" и својих патрона, „Браник" нас је почастпо, п оклеветао^ онако, као што његовој солпдности већ доликује. Он, који кад год чује како трава расте, чуо је и радосне откуцаје срца нашега; он, којп са својим патронима не може да види нп ово што затворених очпју виде и политички букварци, види, у бедном огорчењу своме, где нам „чпсто вода пде на уста" — сигурно услед велнке киселине тоталног неуспеха и тоталне бруке његових патрона и осталих по пзбор народних посланпка. „Вранпкова" посла. Другоме чему нпсмо се ни надали; друго што не очекујемо ни од другнх наших — њему једнакпх листова. Али ни то, па ни све друго, што искале са огорчена срца свога, неће моћн побити истине, које рекосмо; рекосмо и — не иорекосмо. Рећп ћемо мн н коју внше, без оозира хоће ли то годити коме год у Новом Саду и Загребу. Ми служимо истини и за истину вољни смо поднетп све. А иже пр«= терггквш до конца тви спасжа вВдетх! (Параотос) Пишу нам из Ботоша, да је тамошња црквена општина на дан св. Стевана прошле године приредпла свечан парастос поч. Стевану ДобројевиЛу велпком добротвору и ктитору тамошње цркве. И треба се сећати са благодарношћу таквпх православних Срба н чинитп нм заслужени спомен. (| Јереј Алекоандер КалиниБ) спстемизовани парохијски иомоћник у Ст. Паланци, преминуо је у Господу, дана 6. (18.) јануара о. г., у својој 75 годнни. Рођен је 1. септембра 1824. Лака му црна земља п к^кчнаА пдлјатк !