Српски сион

„0М1СКИ

СИОНЛ

Стр. ^5.

други корак с наше стране, па да се приближимо Спаситељу своме, и да благодат Божја усели у нас, у срда наша, данас Рођенога Богочовјека, Исуса Христа. Но љубав та нрема Спаситељу нашем, треба да је жива и топла, тако снажна и силпа, да мриводи к нама с небеса само Божество, и нас опет узноси к Богу, из дубљине нашега ништавила. Днјбаи, вх Боз^к пршкм влпх и Богх кх нелгл пр (бк1ва{тх (1. Јоан. 4. 16). Ко љуби Бога, он је у Богу и Бог је у њему, а то је разумљиво, кад се сјетимо, да у љубави и јест опо, што има Божанскога у нама; јер Богјељубав Но не само као чувство срца, иште се од нас љубав према Христу Спаситељу, па да се усели Он у срца наша. ЈБубав та треба и мора да буде живим и плодотворним начелом, вођом у свима прохтијевима воље п радњама живота нашега. „Дцн кто лнзкитх / ма ", каже Сам Спаситељ, „здпок^кдм Д1",а соклијдегх " (Јоан. 14. 23.). Ако ме ко љуби, нека моје заповиједи слуша и обршује. А Апостол каже: ДфЕ Д()8гх Др8га /покитх, Богх кх наса прЕвкм каетх (1. Јоан. 4. 12.). Ако један другога .љубимо, Бог- је међу нама и у нама. . . Чули сте, дакне, љубазни моји, да уз вјеру чисту и живу, мора бити и љубави чисте и плодотворне, па да се усели у срца наша драги Сиаситељ наш. Љубазни моји! Ђе и у каким нриликама родио се Спаситељ наш, Исус Христос, ко од нас да не зна тога?! То већ и дјечица у нрвим годинама школским чују и уче потанко. Па већ мјесто, ђе се родио и прилике тога рођења уче нас јасно шта се уп;)аво од нас очекује, па да се и у паша срца усели Снаситељ наш. Исус Христос није се родио у каквом великом и богатом граду, у великољеиној каквој палачи, сред богатства и сјаја раскошнога, Његова мајка није била знаменита и богата каква љепотица свјетска. Не, као што је за матер изабрао најчистију и најчеснију, и ако сиромашну и не толико знамениту, но смјерну и Богу предану Д јевојку, тако је Исус Христос и родити се благоизволио у незнатном и малом градићу Битлејему, па и у њем није било мјеста у каквом му драго удобном дому или го-

стионици, него је у тијесним и мрачним цростиријама вертена засјало сунце правди, Христос Бог наш! Ето, љубљени моји, што је особито мило и пријатно Господу. Искрена и дубока емиреност и сиромаштво духа, простота и једноставност живота и обичаја! Као што је оно на високим горама, и ако се дижу врхови им небу под облаке ладно и ледено, јер сунашце не може да раскрави и разгрије гордвх и сурових врхова им, покривених вјечним снијегом и ледом; тако је и са гордим и сујетним, кичељивим н надувеним „величинама" и врховинама овога свијета. И њих пе грије и немилује Сунце правде Господ наш, Исус Христос, по их обилази и прелази и спушта, као оно сунашце жарко, зраке милости Своје у низине смирених и потиштених, биједних и заборављених. . . Он воли поштену сиротињу, него неправедно богатсто, Њему је милија она припроста и испарана хаљина сиротињска, него ли најскупоцјеније раскошно и разметљиво накиће; више цијени ону суву у иоштењу и правди заслужену корицу крушца, што ју сирома тежак благодарно и у славу Божју ужива, него ма какве но избор ђаконије и носластице пеправедно набављене; Он воли да гледа шкрб и сузе но весеље развратно и нировање необуздано. Само по себи није Њему противно ни багатство ни иуне изобилне трапезе. Не. Он не трпи гордости, што радо иде уз богатство, Он не воли надутости и таштине (сујете), што радо ирати пуне кесе, а празне главе. Да, све, што одводи човјека од Бога, то је Њему противно. (Ис. 5. 12.) Још њешто, љубљени моји, треба да чинимо, како би се не само уселио у срца наша, Сиаситељ наш, него да. ми што живље осјетимо у животу благодатно Његово нрисуство у нама. Треба да се непрестано Богу молимо , т. ј. да нам је душа и срце у свако доба спремно, да се разговара с Оцем својим небесним. Молитва усрдна, од срца и постојана, исто је за душу што и дисање за тијело. Као што се дисањем тјелесним уноси у тијело спољашњи уздух, који оживљава, храни и освјежава тјелесни живот наш: тако и молитвом, у којој се отварају уста