Српски сион

Б р 3

„СРПСКИ

СИОН."

П тр . 41

Без да ко год налаже то нашим општинама, црилозима својим могу оне множити Фонд Св Саве свОЈОм тбудом , и тек такви нрилози носили би на себи нечат народне свести и високога родољубља наших општина. А да оне то учине, најлакши је носао. Треба само у свакој општини да кресне свети осећај љубави за школу и народну будућност; треба само да угледнији чланови општина својом ватром чистога родољубља и иотпуне свести о потребама народним загреју остале чланове онштине, који по своме ноложају не могу да узимају ипицијативу у општим народпим пословима. Како са општинама, тако бива и може да буде и са осталим корпорацијама и заводима српским; тако и са појединцима, у сваком друштву приватном, сваком приликом. Сећајмо се увек Фонда Св. Саве На њему је, да спасава и унапређуЈе наше школе; а на свима нама је, да му намакнемо снагу за ту општенародну и просветну мисију. А сада, ево, да саопштимо шта пише „Школски СЦјШм г-~ . . .« „Ми имамо, вели тај лист, у митрополији овој неких 650—700 општина. Одбимо оц гога броја 100—150 сиромашних и врло сиромашних општина, остаје 500. Од ових 500 зацело свака може нриложити ако не више али бар по 100 ф . — рачунамо просечно годишље. 500X100 чипи 50.000 ф . Свота, којом би се обилно могло одма нригећи у помоћ не само крајевима, који су у оскудици, него би се могла многа наша нросветна установа потномоћи људски и ваљано, па да нам још годишње остане и сувишка за даље снажење основанога Фонда. Не нишемо ово, тек да иснунимо ступце свога листа. Ствар нам је пред очима и о њој смо дуго мислили и премишљали, а до сад стечено искуство у ироучавању материјална стања и ноложаја овостраног народа нашег дошаитава нам ове редове и ми ево јавно исповедамо, да народ наш, да велика већина општина наших, није ни близу тако осиромашила, као што то многи назиру и без зазора причају и да оно, што овде захтевамо и тражимо од наших општина свака од њих олако може и да

испуни. И оне ће то и учинити. Не слушајмо оне, који на сваком кораку свом кличу и наричу, како је народ наш сиромашан, како не може притицати у иомоћ зар ни самом себи. Не кличу и не вичу то ирави родољуби и људи, којима је доиста стало до народа сама. Ти што вичу, што се противе свакој жртви за род и народ свој — верујте, то су тврдице и ципије, којима је мало стало до спаса сопствене душе своје, а још мање до ближњих и најрођенијих својих. Њима је стало једино до њихова џепа, што им је једини идејал њихов. Изнели смо овде начин, којим би могли што пре и што боље да се помогнемо. Уверени смо потпуно да би се у овај мах тим начином доиста и најпре помогли. Треба само да покушамо. Јер друкче је то, кад наша главна школска управа ирегне, да својски помогне нашој просветној ствари, а друкче је то, кад се ствар остави па појединце, да јој они прибаве важности и уважења у народу. А ми не захтевамо од наше главне школске унраве нешто, што је пеумесно и немогуће, већ је молимо, да учини нешто, што се може учинити за спас и добро свију нас, који се зовемо Србима вере православне. А и дотле, докле наша главна управа школска односно Српски Народно-Црквени Сабор у овој ствари не донесе пробитачну од|уку, ми овим аиелујемо на наше општине и у интересу свију нас, и нашег општег добра и напретка ради, молимо их, да учине што нре, колико могу за свету ову ствар српску. Сетимо се дакле Фонда Светог Саве, неби ли се и Светитељ сетио нас, те у Свевишњега измолио благослов, да пас п на даље одржи не само као добре људе, него и као ваљане Србе!" Дај Боже!

Заповеди о девет јеванђеоеких блаженетава. П. М. Бородин с руоког превео: Дим. Виткови^. (Наставак) Сиромашнима духом могу бити и богаташи и сиромаси. Богаташи могу имати ову духовну