Српски сион

Стр. 50

„ОРИСКИ ОИОВ."

ВР. 4

Радујмо се и веселимо се, дакле и ми, љубазии моји, јер ово је празник измирења и сједињења нашега с Богом, ово је празник великељубави Божје, указане неблагодарпом створу свом — човеку, кога је (Јин Његов из прашине подигао и посинио Богу и учинио наследником небескога царства свога Жалосно беше стап>е човештва у време, кад се Христос нојавио на земљи. У нрекомерном уживању земаљске среће заборавио већ беше човек и на Бога и на закон, загазио беше већ дубоко у глиб греховни, који му је иретио, да ће га са свим упропастити. Требало је човека из тога глиба нропасти избавити, требало је човештво иреобразити, препородити. Но сам човек беше слаб, да се од греха отргне, то је могао само Бог да учини, и Он је то учинио, јер цељ Христова доласка на земљу и не беше друга, до ли да нокваренога и грешнога човека нретвори у доброг и врлог, ида га врлинама усрећп. Човек је донде налазио своју срећу и блаженство у опаким страстима, Христос је пак указује у врлинама, које је лако упражњавати, јер им је извор облагорођеио. срде човечје, срце, које осећа милосрђа према беднима и невољнима, према сиротињи и грешпицима. И гле! најчистије и на једноставније, на ипак до тада још непознате врлине, брзо засјаше. Што су донде људи презиразга, омаловажавали и исмевали, служи им одједанпут за углед, за којим теже постепено сви без разлике. Христос и наука Његова постаде она чврста стена, на коју се подиже, да на све векове на њој остане, препорођено човештво. На развалинама незнабожачких установа нодигло се на брзо Хришћанство, којеје победоносно ширило своје узвишене идеје по целом свету; постојеће државе је обарало, нове је нодизало, и свуда је сејало семе новога живота. Почео Је свуда нов дух да влада, дух Христове .љубави, која раскиде сињем ропству ланце, у коме стењаше донде род људски. И љубав хришћанска преобрази и препороди човека. Љубав проноведа Христос .•*""!^вћ.де.на земљи, и што је најглавније, жи•V в <цгр 'х1 и делима својима нотврђује оно, Ж#=цСг|г:у науци Својој исказује. Свето писмо V 7 .; -

нуно је лене науке 1Бегове о тој љубави. Да је поновимо: „ Љуби Госиода Бога свога свим срцвм, свом душом својом . . . . и љуби блг(,жњега свога као себе самог ." Да.ље вели Он својим ученицима: „ Нову вам заиовесш дајем, да љубите један другога, као шшо ја вас љубих. IIо том Ле сви иознаши, да сше моји ученици ако узимаше љубав меЈју собом." ,, Као гашо Ошац мене љуби, шако г<, ја вас љубим." На тај начин изводи Христос љубав ирема ближњима из неисцрнивог извора свога, т. ј. из саме Божје љубави. И та л>убав, која иочиње из тако узвишеног и светог извора, не говори само : „гито хоКете да чнне вама људи, чините и вињима", већ и то: п ишо иеЛете да чине вама људи, не чините ни ви њима. " Таким речима, дакле, усађује Христос у срце човечје ону љубав, која све, без разлике обухвата, која и не желн и не чини ником зло, већ добро и зло добрим враћа. Исус Христос са својом науком нде за тим,да у срцу човечјем ублажи и угуши мржњу, гордост, шев, презирање, увредљивост и раздражљивост, да га ослободи од порока и да га оплемени. „ Чулџ сте, вели, како је казано старима: не уби, . . . а ја вам кажем, да Ле—ттки онај , који се гневи на брата свога ни зашшо, бити крив суду" Каква узвишеност, каква ли одлучносг-огдеда се у овим речима! Али није доста само нријатеља и брата свога да љубимо, него треба и непријатеље наше да љубимо, треба да чинимо добро и онима, који нас мрзе, треба да се молимо и за оне, који су нам што криво учинили. „Ја вам кажем, рече Хрчстос ако ше ко удари ио десном образу, окрени му и други —и даље: „ Љубише неирчјашеље своје, благосиља/те оне, који вас куну, чинише добро оиима, који вас мрзе и молише се Богу за оне, који вас гоне. и „Ие судише и неИе вам се судиши, не осуГјујте и неКеше бгиии осуђени, ■— опраштајше и опросшиКе вам се, — каквом мером дајеше, онаком (1е вам се врашиши." Је ли чуо човек пре Христова доласкп узвишеније науке од ове? Је ли било пре Христа, који је у животу свом показао толико дивних примера л>убави и милосрђа