Српски сион

Стр. 78.

„ОРПСКИ сион 4 .

В р. б.

тих односа и у обрани автономних права. Бистроме и оштроме оку господ. 31илосављевиЛа није умакла ниједна погрешка и автономни грех наших реакционара-епигона, што их ови починише у својој носланичкој и Новосадској „молбеници". Његовој родољубивој пажњи и јакоме уму јасни су узроци зла и покора, несвести и слепила странчарског, у коме се наше данас реакционарне „народне" странке издовољавају на рачун, грдну штету и бруку свога народа и његове автономије. Ажуран и прецизан, а објективан и одлучан, до оштрине увређенога родољубл>а и оправдане немилосрдности; снажан, уираво елементаран у аргументацији, а непобедив у полемици, г. МилосављевиИ је скинуо образину реакционарним нашим данашњим „народним" странкама, са тешких нротивавтономних, странчарских и демагошких заблуда и грехова њихових, и демаскирао их је до голе душе у њиховом противавтономном слепилу и ништавости; а као неспособне епигоне, у обрани и застунању автономије, разбацао их јадне но зеленој трави — те им се види џигерица, и црна и бела. Говор г. Милосављевића је светла појава у данашњем нашем добу и друштву. У њему је израза дала себи морална снага једнога одличнога, самосталнога, умнога и родољубивога Србина. Морална је снага то, која не иреза од реакционарне проскрипције, ни од демагошкога терора, нити кокетује са оемејцима свију странака, нити тражи „леиа погледа" са сваке стране, нити се гради „леп" на све стране. Морална је снага то, која подиже своју мушку реч. Реч је то значајног човека и светла карактера, коме је уверење истина, истинита корист народа и цркве светиња, служење тој користи највећа дужност. Таких ђетића треба нама што випте, а могли би их имати, по спреми и снособности умној. Кад се они листом појаве и крену на народни посао ишчезнуће онда епигони, демагози и кракелери: гаки> исчезаета дмлгл. гаки> таетх воскх Ж иица огна То доба и такве људе желимо нашем народу и цркви, и онда ће пући зора лепших дана њихових, јер ће се разагнати прашина и магла, која неда нашем народу, да сагледа светлост истине у његовим народним иословима. Преноручујемо говор г. МилосављевиЛа свакоме Србину, да га не само прочита, него да га учи и нроучава, да га никад не заборавља. Препору-

чујемо га особито нашем свештенству, учитељима и другим Србима, којима не оскудева прилика, да свој народ у автономној нам истини обавесте. А г. МилосављевиЛу, у име опште нам српске ствари, нека је слава и хвала ! (Г. Стевана В. Поповиба), управитеља Текелијанума, народног посланика на народно-црквеном, земал»ском и заједничком сабору, благоизволело је Његово Величансто превишње именовати кр. саветниквм. („Браников" одговор.) На наш чланак: „Право сазивања нар. цркв. сабора и наше онозиције," написао је г. Д некакав чланак, тобоже као неки одговор. У место јасног и чистог одговора, да ли је поступак наших онозиција у предмету тражења сазива сабора противавтономан или не, да ли стоји оно, што смо ми гледе тога написали и не; да ли је коректна одлука Суботичке црквене оиштине или не? — „Браников" Д, у цинизму своје автономне несвести, нанискарао је нешто о неком „бавкротству % „бацакању и керебечењу." Сигурно зато, не би ли радикали иризнали, да су господа око „Браника" оно исто што и радикали; а и зато, да не би ко год посумњао, е је нолитика „Браниковачка" носле „тоталног иеуспеха" — банкротирала. Док г. Д не опере своје перо и не дође мало к себи, ми се сматрамо необвезанима с њиме се дишнутати. Једно је истина, а то је, да су надлежним автономним властима везане руке , те не могу за сада сазивати сабор. Али, да у г. Д има родољубља он би увидео, да има морала он би и признао, да те руке није нико други везао, него баш наше оиозиције и њихови саборски посланици, као што су их везали и себи самима, својим нресаборским агитацијама против организационе радње саборске и донашања устава, својим непромишљеним радом на сабору 1897., својом самовољом и неувиђавношћу на разним конФеренцијама, својим лакомисленим и несвесним радом на иосланичкој ирвој конФеренцији, или као што би г. Д солидније рекао — својим „бацакањем и керебечењем" у своме банкротству. И још би г. Д да учи надлежне автономне власти њихову праву и дужности ! Ономе праву, које наше опозиције игноришу и иерФидно нуде државној власти; оној дужности, вршењу које оне коче точак у својој бесвести. Тако чине обично иолични нолтрони и—банкроти, међу које од сада, са пуним иравом, рачунамо и „Браников"Д