Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

во» сабору, а ни садч се пе дижем, да тражим кавге; ннти сам се дигао, да коме што пребацујем, јер нпсам политпчко дете. Ја знам у ком се правцу ова сгвар мора свршитн. Ја сам дигао свај глас, да вас на ову неправду упозорим, на стање, које се нротиви начелном становпшту друштва п државе, које је у опреци са првим захтевима грађанске заједннце и грађанске крепостп. Ја нпсам политичко дете и знам, да се за 24 сата ово нитање решити није могло; ја ннсам политнчко дете п знам, што ми је патриотска дужност, па ћу моју дужност с мојим друговнма п даље чинити; .ја нисам политичко дете да не знам, како се ствари развијају н како се развитн могу и морају, али то стоји, нити ћу ја, нити моји другови нрестатп дизати сво.ј глас, да се ово нитање нраведно и на темељу равноправностп решн, све дотле, док се наши праведнп захтевп не уваже, све дотле, док се законом ово иитање по начелу равиоправпости не реши. Ја са нуннм поуздањем говорим о томе баш код ове ставке, за коју ћу по свом политичком положају ц дубокои нолитичком уверењу гласати. Рекао сам, да се надам, не само од мојих другова с ове стране, него од целе земље п од опозиције, да се неће оглушнти иозпву најсветије грађаиске дужностп, да ће послушати глас савести, и да ће с нама заједно радити, да се законитим иутем ово пптање по начелу равноправностн реши. (Бурно одобравање на десници).

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (Нови митрополит петроградоки и ладсшки.) За митроиолита иетроградског и ладошког, на место блаженоунокојеног Паладија, именован је највишим указом преко св. Синода, архиепискон Финландски Антоннје. Високопреосвећени Антоније, као световњак Александар Вадовски, родио се 1845. г. у селу Ширингуши у тамбовској губернији. Основно образовање етекао је Александар Вадовски у тамбовској духовној семинарији, а затим је на државни трошак отишао у казанеку духовну академију, где је с одличним уснехом свршио курс 1870. г. и одмах стуиио на проиоведничку катедру. Мало зт тим ступио је у брак, но жена му набрзо умре. 1883. г. стуии он у монашки чин примивши монашко име Антонпје, и већ после годину дана поста архииандрит и инснектор казанске духовне Академије, 1885 г. именован би за инспектора нетроградске духовна академије, а 1. маја 1887. наречен буде за епископа видорског, викара нетроградске митрополије, и именован за ректора академије. Те године установио је он, да слушаоци академије нроноведају но салама и храмовима петроград-

ским, што се и данас тамо чини на велику корист како самих слушалаца академије тако и тамошњег православног друштва. Заузимајући у току 22 год. катедру црквеног ироиоведништва у две академије, . штампао је он маоу чланака по том предмету. 1895. издао је врло солидно дело под натнисом „Из исторпје хришћанске нроповеди", које му је донело стенен доктора црквене иеторије. Осим тога издао је 1890. г. „Слова и р^чи". Особито је важна црта у његову животу — његово очинско понашање спрам својих ученика у академијама. У сваком слушаоцу високопреосвећени је ире свега гледао човека, уважавао његова убеђења, сва његова морална права но уједно с тим, строго је тражио од њих, да своје дужности савесно врше. Дисциплинарнн постуиак није високопреосвећени употребљавао, али је иоредак академске корпорације био идеалан; све се испуњавало без притиска. Његово срце пуно љубавп и његова кротост као ректора свакога је побеђивала. Слушаоцима је високоиреосвећени свагда био ириступачан — врата и стан његов свагда им беху отворени. (Почасни протојереј.) По саопштењу у данашњем званичном делу овога листа, благоизволела је Његова Светост, имеповати почасним протојерејем пароха у Јамини јереја г. Дамјана Јеврића. Г. Јеврић је рођен 1836.. руконоложен 1862. године. Одликован је био црвеннм појасом, дугогодишњи је члан Архидијецезалне Конзисторије, а бивао је иослаником на народно-црквеном сабору. Г. Јеврић је радио и на српкој књизи, што оригиналним радовима, што преводима из немачке и Француске књижевности. Особитих је заслуга стекао у послу око оснпвања нове парохије у Рајевом Селу, која данас има већ и свога свештеника. (Говор Миле Мш10сављеви&а,) што га је исти држао у Суботичкој црквеној скупштини дана 17. (29.) јануара о. г., приликом претреса молбенице Новосадске црквене општине, ради сазива сабора управљене превишњем месту, не могосмо донети цео у једном броју овога листа. Зато је тај говор нггампан засебно, а ми смо се побринули, да га и наши поштоваии нретнлатници добију, те им га уз данашњи број разашиљемо. Говор г. МилосављевиКа је ремек дело, своје врсте, дубока студија и нознавање кардиналних питања односа наше автономије према државној власти, и иотнуна, најизразитија је у њему автономна свест, спрема ц способност, у застунању