Српски сион

Стр. 90.

1>р. 6

би се нмало учпнити, да се та разнолпкост у под1'3'чју једнои и другом изглади, јер се у провпнцијалу увек радило по закону од годпне 1836., дочим се у Крајпни поступало увек по нрпјашњих одредбах бивше војне управе, наиме по одредбах мини старства рата. Тако се није могло даље управљати, па се ваљало ставитп на оно становиште, које је јаче, напме: на закоп од годппе 1836. И истим даном. кад је војна Крајина утеловљена, дакако онп закони, који су ва Хрватскт ваљалп, ималп су ваљаност п за војну Крајпну. Ја сам признајем, да је ово протегнуће закона од год. 1836. на подручје војне Крајине и у пракси имало неповољних последица. У колпко је тај закон нелибералан. лање либералан од одредаба, које су ваљале пре за бившу Крајпну, то морам отворено да признам, алп бага зато се потпуно слажем са подлогом г. заступннка, ко|и иде за тим, да се одношаји на темељу ново стнорити се имајућег закона имаду повољније за све конфесије регаити, него што су регаенп по пре цитпраном закону. Ја бпх желпо са своје стране, кад ћемо изнети дотичну законску оспову, да би нас сусретала господа са свих страна високе куће тако, да се смемо надати услед новољног и дојмљпвог сусретаног говора г. дра ЈДумановпћа и с друге стране високе куће, где се нзравно нзрекло, да би се радо поздравила законска основа, која би на тсмељу равноправности пгала уредити одногааје интерконфесионалне. Ја бпх само то додао, да не само на темељу начела равноправностп, него и на темељу начела слободе савести, да би се то имало уредитп. Ја бпх још само желио, када ћемо то ићи уредити, да не напђемо на противштнне са оних страна, које су начелно поздравиле ту ствар, јер у пзведењу те мислп, тога предлога — тако се види бар по прошлостп — о том начелу „слободне савести п равноправности" људи се Јако разилазе у свом мњењу, када се ради о оживотворењу тпх начела. Ту мп је још додати и то, када ће се закопска основа изнетп, неће се радптп само о том, да се недостатцп уклоне, који су неповољнп за следбенике православне вере, него ће се ту радити дакако и о уређењу пстпх одношаја, сада неповољно уређенпх но остале вероисповести. То је једно. што сам хтео казати, дакле радити ће се не само једнострано, него за све једнако. Будућ се равноправност грађана наглашује у опће, кад се ради о њнховпх верских интересих, о псповедању њиховог верског уверења, то ће се мало даље моратп поћи — бар по мом уверену и нагласитн овде, јер има и граћана, који не следе ниједну конфеспју од оних, које су досадашњим законом уређене, који су исто тако грађани земље, као сви остали, којих су одношаји данас уређени и који имаду псто нраво. да се према њнма равноправно поступа. као што према ос-талим. Ја. како рекох, бих желпо, да би се то изречено начело равноправностп онако лнквидпрало са свпх страна, како се је то данас поздравило. Није доста, и ту морам да исправим разлагање заступника ТПу-

мановпћа, да се само изрекне таково начело, како није довољно, да је начело равнонравности пзречено, што се тиче Срба православне вјере по закону од год. 1868. и то зак. чланком IX. и другим створеним овде, мислим год. 1887. За владу и за вршење свпх последпца те равноправности, није доста — како рекох — пзречење каковог начела, него је нужно, да закон статупра посебним одредбама, да се та начелно изречена равноправност узмогне известп. Док тога не буде, није могуће, да се само праксом, тако рекући изван крепости стављају одредбе, које данас законпто постоје. Да се је само по мишљењу владе имала ствар уредпти, влада би се са своје стране врло радо ставила на то становиште, будућ да закон изрично велп, да се следбенинн једне и друге конфесије равноправними сматрају с осталим конфеспјама, који до онпх закона нпсу бпли равноправни. да она све носледице пзреченог тог начела изведе. Будућ од ових закона, о којих је спомена било, ннједан није изрекао, да се досадашње одредбе нријашњим законом пзван крепости стављају с једне стране, а с друге пако пису поједине одредбе учињене за изведење тог начела, нпје преостало друго, него чекати на то, да се посебни закони створе и да се ти одношаји интерконфесионални уреде. Будућ, као што виднм, бар сам оназио — и надам се, да ће се последице тога указати телељитнм, да, се са свих страна високог сабора желн уређење тих одношаја, то влада неће дугочасити, те израдити законску основу за уређење тпх одношаја, те да ћу ју изнети, чим буде згоднн час за то надошао. (На деснпцп: Живно!) Она ће у том ногледу тежитн за тим, да то начело изречено н прихваћено са свих страна у најгаирем смислу, да га и проведе у стварати се пмајућем закону. Ако она не би могла све получити, она ће се и мањим задовољити, бар да самоједним кораком служп тому начелу, да се слободи вероисповести, слободи савести, гато боље приближимо. Ако је могуће то до скрајних консеквенција ировести, то ће бити владп мпло, јер она мора и хоће, да буде сваком једнако праведна, ма којој вероисповести он припадао. (На десници: Живио!)

Посланичка конференција у Загребу. На позив г. барона Живковића искуиило се у Загребу, 28. јануара (9. Фебруара) о. г., 37. иосланика саборске већине на народно-црквеноме сабору нашем од г. 1897., и одржаше конФеренцију. КонФеренција је своја саветовања држала пре и поеле нодне. Предмет саветовања је био : шта да чине тп иосланици иосле превишњега решења, којвм је одбијена нрепонизна нредставка ирве посланичке конФеренције, којом су молили, да Његово Величанство благоизволи наредити сазив нашега сабора.