Српски сион

(Ј тр. 110.

В р . 7.

веквендије после Загребачке конференције, и положио је у руке Његове Светости, као председника еаборског, посланички мандат вароши Вршца, а услед тога п част саборскога потпредседника. (Панчево.) Срби у Панчеву — некадањој срнској „Шиарти" — држажи су великп српски митпнг и закључили су борити се за — комуналне школе! 0 1етрога! (Градва Новооадске гимназије и — српока посла.) Већ од некога времена заподела се у некпм нашим листовима некачудна полемика у ствари градње Новосадске гпмназије. Без ње је могло п требало проћи, кад бп мп умели као другп свет. Изазиваче полемике осуђујемо. Та сгвар не спада на новпнарску ппјацу. Зато- је ми нпсмо ни прихватили, нити ћемо је прихваћати. Најгадније се у тој полемпцп понео „Браник". Он јује пзазвао, и дао јој са своје стране свој „Браниковачкп" тип. Један члан патроната у „Н. Добу" одшалио му је. Гвоздевим чињенпнама оборпо му је све интригуе и подметања, те рекао и ово: „Разуман п беспристрастан свет, који п једно и друго читао буде, врло ће лако пресудити, да у овој великој и светој народној стварп, „Бранпк" руководи једпно пакост и жудња за сплеткарењем, коју улогу, врло добро врши лош слуга лопшх господара." Зар иије могло без овога проћи ? (Нетолеранција Сењског бискупа) Један путнпк, којем верујемо, пише о тој нетолеранцијп ово: „У Цирквеницн близу Ријеке, на јадранском мору, умро је овога месеца један Србин православне вере, ц. и кр. капетан. И на молбу, прво старога. оца покојниковог, ц. п кр. капетана у мпру, п затим брата покојнпковог ц. и кр. активног мајора, Сењски бпскуп није дозволио, да нокојнпка огласе звона на католичкој црквп у Цирквеници и да звоне прп његову ногребу. Истини у хатар морам још и то рећп, да је свеколико скроз католпчко грађанство у Цирквенпци осудило поступак свога бискупа." И онда још господа са римокатоличке стране говоре о толеранцији. Изјава." Данас ми је тек до руку дошла штампана монументална беседа г. адвоката Миле МилосављевиГм, коју је говорио у последњој седници црквене скупштине Суботичке. Знао сам да је г. Мила Милосављевић изврстан јуриста, знао сам да је потпуно независан човек, знао сам да је прави родољуб српски; али, да је таки јунак, да је ирви смео ср усудити да стане пред ону страховиту струју, која је оборила све насиие ладнога разбора, те — тако ужасном хуком и брзином да човеку уши заглуну, очи му се саме затворе, па му и памет стане — ваља дрвље и камење засленљеног партизанства свога и са собом вуче или руши све што на путу нађе, да је, велим, таки јунак, то сада тек видим. * Без одговорности уредништва. Ур.

Заиста шпсшп од самопрегорења, итстп искрености и родољубља. Евала му на свему, а највише на јунаштву његовоме, па евала и његовој истински православној опгатини црквеној; — но једно му замерити морам, а то је, што у .овору своме рече да је и Петрово Село иошло за Новим Садом.* Петрово Село иије се до сада никуда макло. Оно није још проговорило, а то не с тога, што се боји оне страховите струје Новосадске; но што је уверено, да данас не вреди наметну рећи;јер нема ко да је чу.је, и ко би могао, не сме да је чује. Када бујица ускипелих страсти малакше, — а почиње већ да нопушта, гато је посведочио потпредседник сабора г. барон Живковић са предлогом својим на Загребачкој конФеренцији: да се Његова Оветост не обилази. у чему се ето већ са г. Милом Милосављевићем слаже, а не слаже се само он, него ето и дружина око „Народног Кола", која у 4. броју свога листа, жали да, ако и не вели, али у истини је тако да жали, што г. барон, „својим правничким и политичким искуством", „поред све своје- елаткоречивости и поред својих убедливих разлога", „није могао већину да склони на његово становигате; јер је имала да откупи задату реч своју", по оној народној: „Што је пјано Туре говорило То је тријезно Туре учинило".** Када се бујица слепих страсти стиша, када се Туре не буде више пјано зарицало, наћи ће се Петровоселска општина тамо, где треба да је сав народ наш. С тога молим учтнво славно уредништво „Сиона", да овај мој исправак у свој цењени лист, уз који је беседа г. Миле Милосављевића разаслата, уврстити изволи, те да бар читаоци „Сиона" буду на чисто са Петровим Селом. У Петровоме Селу 6. (18.) Фебруара 1899. Панта пл. Поповић парох. * Не у ствари граваминадне молбениде. Ур. ** Дакле — Туркоси?!

ЗВАНИЧНИ^ОГЛАСИ. Аа Ш. С. 36./92. ех 1899. 19 1—3 С Т Е Ч А Ј. Овим се отвара стечај ради попуњења места привременог замеиика епарх. школског реФереита темишварско-вршачког. Са овим местом — изузев ираво на петогодишњи доплатак и мировину — скопчана је реФерентска плата од 1200 Фор , станарина од 200 Фор. и путни паушал од 300 Фор. а. вр годишњих, а дужности реФерентске означене су у одпосном делу уредбе за сриске народне школе од 1872. године.