Српски сион

^РОЈ 7. и по закону поступати ? Хоће ли и у том случају одбор деветорице подастрети гравамииалиу представку? Зар?! Неће, него ће чекати поступак и решење министрово. Али, узмимо и трећи случај, да министар депутацији такав одговор даде, који би сличан био лекцији, коју је прва посланичка конференција добила у превишњем решешу од 7. јануара о. г. и у отпису бившега министра председника од 14. < јануара о, г., која би лекција евентуално, после првога дела одлуке друге конференције, могла бити још строжија и осетљивија, пред којом би се депутирци и њихови комитенти имали разлога да отрезне и тргну од свога дела и кобнога корака. Хоће ли они и онда подастрети граваминалну представку ? Сумњамо. Ако је не мисле подастрети пре свога одаласка министру председнику, а кад је разумно подастрети не би могли ни после ма којега од комбинованих одговора министрових, није ли, зар, први део Загребачке одлуке песак у очи народне бачен, није ли, дакле, превара и лаж?! Познајући тактику неких људи у Новом Саду, држимо, даје у њихову плану овако написано: „Граваминалну представку не ћемо подносити, док не отпочнемо посао у Пешти. Тамо ћемо ми отпочети преговоре, ове протегнути, себи дати луфта, подастирање граваминалне представке учинити одвисним од резултата започетих и протегнутих преговора. У том ће истећи и наш посланички мандат, ми ћемо изаћи из облиге задане речи, те тако ћемо и одржати реч, спасти образ и — не ћемо подастирати граваминалну представку, а остаћемо ипак лепи пред народом. Та он ће нама — а да коме ће — све веровати, чим напишемо у нашим листовима неколико фраза о крупном делу, о великом и моралном успеху, свечано одржаној и искупљеној речи, о узорној савести и светлом образу нашем. Наше противнике ћемо нагрдити и оклеветати што боље умемо, а ми ћемо остати чисти — народни борци, а можда ће нас наши мамелуци прогласити и народним мученицима!" . . .

С тр . 109.

Тако ми замишљамо Ворре118рГе1 са двоструком одлуком Загребачке конференције. Познајемо људе у Новом Саду, а друкче не можемо ни разјаснити контрадикторност двају делова Загребачке одлуке и њихову ме^усобну искључивост. Да та контрадикторност и ме^усобна искључивост двају делова Загребачке одлуке постоји, доказали смо непобитно, и нема момка, који ће нас оборити. Та контрадикторност и искључивост, чини одлуку комичном и бедном; јадном играчком у рукама или игнораната или шпекуланата. Ако будућност, нашу горњу комбинацију о плану „Новосадских људи" опровргне, остаће вечити доказ о сажалителној игноранцији одлукаша. Испуни ли се наша комбинација, онда је шеретлук, превара и перфидија „јуначких" посланика народних, односно њихових воЈја, као на длану изнесена. Кад су господа налетила нека нам онда бар кажу: шта је — од овога двога њихова одлука. А да је она само варка и сипање народу песка у очи — то смо им доказали. .. _ ~ VЛИСТАК. ^ ^ Б Е Л Е Ш К Е. (Школски Оавет) је иод иредседништвом Љегове Светости, иреузвишенога господина, натрпјарха Георгија, држао своје седнице у ирошлн нопедељак н уторак. Прпсутни беху члановн: г. г. протопрезвптер Јован Ђорота, др. Ника МаксимовиИ, Стеван ЛазиН, Теофило ДимиЛ, те заменик главнога школскога референта Никола Ђ. ВукичевиИ. Г. др. Михаило Полит поднео је оставку на чланству Школскога Савета, која је упућена на сабор, а г. Полит покван, да до решења саборског има вршитн дужности своје као члан Школског Савета. (Нов кр. угароки миниотар председник .1 Досадањи кр. угарски мпнисгар председник, преузв. г. барон Ђанфи , поднео је Његову Велпчанству оставку своју и целога кабинета. Његово Величанство је благоизволело кр. угарским министром председником именоватп преузв. г. Коломана Села, те поверити му састав новога кабинета. (Барон Ј. ЖивксвиБ) Као што читамо у нашвм листовила, а као што сло се уверили н на надлежном месту, г. барон Јован Жнвковић повукао је кон-

„ОМСКИ СИОН и