Српски сион

С тр . 108.

.СРПСКИ сион«.

В р . 7.

родно код дешператних и мизерних политичара — без компаса! Други пак део одлуке доводи нас до сумње, да ли ће конференција извршити и да ли неки од вођа конференције у опште и мисле да изврше први део њезин ? Ми, ето, сумњамо, да ће се подастрети закључена граваминална представка Његову Величанству. Шта више, ми смо готови да кажемо, е је први део одлуке само песак у народпе очи бачен, да је проста варка Он има да замаже народу очи, хсако би у томе своме невиделу још мислио, е су његови „јуначки" посланици „одржали свечано задану реч", а како не би могао видети тужну јаву мизернога ретерирања и извлачења и гадну перспективу неодржане речи покислих својих „јунака". Са отвореним очима треба загледати у други део одлуке; измерити му сваки делић и реч његову, те пронићи и у тајне, резервисане смерове, које с другим делом смешећи се спаја, можда највише, баш један од „ иосредују&их " Новосадских автора Загребачке одлуке, а уз које смерове се он тешка надом, да до граваминалне представке и — неЛе доЛи. Но, увмимо, да пзабрани одбор Загребачке конференције подастре ту представку, те учинив то, предстане министру председнику. Какав би одговор од овога могао добити? Од прилике овакав: До решења ваше граваминалне представке не могу рећи ништа, него само ваше казивање саслушати. Ви сте пошли путем парнице, изволите сачекати њезино решење. У повољно пак решење њезино не верује ни Загребачка конференција. А неповољно решење неће зар бити прејудицијозно „покушају" и „мисији" њезине депутације? И зар би после таквог решења изабрана депутација имала смелости, да закуца на вратима кр. угарског министра председника ? Дакле, где је та хваљена „практичност" одлуке, којој се морао жртвовати „непрактични" барон Живковић, а коју толико наглашује баш г. др. Илија Вучетић? Тражимо светлости у тами глорификоване „практичности" и у мраку

„практичнога" разума политике, која је победила — у конференцији струјв радикалске. Одбијени са представком прве своје конференције, у којој су препонизно молили: сабор ,,уз очување права на самостално одређивање дневнога му реда," посланици сада хоће да предстану министру председнику са истом молбом. Хоће да траже од министра — што Круна неда! Шл тепз, иМ гаЛо! Политичка практичност и женијалност наших посланика као да кулминише у комбинацији: е ће нови министар изазвати Крунино превишње решење — којим би се опозвао превишњи отпис од 20. маја 1897., којим је сабору стављено у дужност, ,,да узме у расправу у првом реду предлоге, који се односе на коначно установљене српског православног народно црквеног устројства' 1 , а која је дужност изјавама кр. повереника у сабору не једаред и потпуно јасно одређена. Красан материјал новоме преузвишеномв министру председнику, да упозна политичку зрелост, тактичност и практичност посланичке депутације и њезиних комитената! 0, бруке наше! Но, ми смо слободни за сада држати, да ће изабрани одбор Загребачке конференције својом практичношћу доћи до тога, да је боље први део одлуке оставити т зазрепбо, те најпре извршити други део. Изабрана ће депутација — бев да подастре граваминалну адресу — предстати новом министру предееднику. Овај би имао довољно разлога да, смешећи се и тарући руке, дочека српску депутацију, која у автономним стварима, па још каквим, долази државној влади — обилазеЛи свога Патријарха и Саборски Одбор. И шта ће бити ? Узмимо најбољи случај, разуме се за депутацију и њезине комитенте, да министар стави у изглед сабор какав ови моле. Хоће ли и онда одбор деветорице подастрети закључену граваминалну адресу ? Зар ? Узмимо, да министар одговори депутацији, да ће ствар свесшрапо проучити