Српски сион

Бр. 7.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 101.

мице, тада би датуки надали сваке године у једне те исте седмичне дане. Но како у години, осим 52 седмице има још један дан, услед тога се свака година завршује оним седмичним даном, којим је заиочета. Дан који долази иза овога, први је дан идуће године. На тај начин, ако је први јануар ове године иадао у иетак, нрви јануар идуће године падаће у суботу, за тим у недељу п т. д. Али је и овај иоредак непостојан; њега нарушавају преступне године, када осим пуне 52 седмице има у години још два дана. Тада нрви јануар пада још с једним седмичннк даном доцније. 2.) У црквеним месецословима (календарима), почињућн са првим мартом сваки је седмични дан означен славенским бројем до 7 сопс1азјуе ГГрема томе први март је означен нисмом г, други писменом к, а за тим долазе остали. означени овим писменнма: а, з, з, д; осми је по ново означен писменом г и т. д. Пошто један од тих дана мора бити недеља, ирема томе ће и једно од горе наведених писмена неизоставно морати пасти на тај недељни дан и дотично Ке тисме у току целе те године иадаши у недељне дане. То се писме назива ,,крКц г к л^кто", (или недељно слово). Знамо ли недељно слово извесне године, тада ћемо врло лако и без икаква труда, једино помоћу тог писмена у стању бити нронаћи, којега је седмичног дана био овај или онај датум којега месеца. Када не би било преступних година, тада би кроз сваких седам година месечни датуми ионово надали у једне те исте седмичне дане. Али нреступне године ириморавају, да се после сваке четврте године изостави једно од горе наведених писмена. А како тих нисмена има седам, то ће се свако, како на које ред долази, тек у седам иреступних, — дакле у току од двадесет и осам година једзн пут изоставити. Тај се период назива, у пасхалији „ кругом сунца ." Назив овај у осталом нема никакве везе с кретањем дотичног небесног тела. Израз ,,круг сунца" нозајмљен је из незнабожачке старине, када се код Римљана нрви дан у седмици (што је код нзс недеља) називао даном сунца — сПеб воНз. Изразом „круг сунда" означава се само то, да по истечењу нериода од 28 година, сваког идућег периода од 28 година, сви недељни и нразнични дани надају на једне и исте месечне датуме; или јасније да се в,18ц*к л-кта

кроз сваких 28 година истим редом нонављају. Према томе крбц-к /гкто се врло лако може пронаћи за сваку годину: Број дотичне године ваља иоделити са 28, остатак овога делења показаће нам, која је година у кругу сунца. После тога већ није тешко — с обзиром на поредак врВц-кл-ктнихж писмена и на гореизложене оиаске — изнаћи тражено писме. На пример: У који ће седмични дан пасти Рођење Хрисгово ове 1899 године. Од нрвог марта до двадесетпетог децембра има равно три стотине дана. Период недељних слова поновиће се за то време четрдесет и два пута с остатком к. Међу недељним словима на шестом месту је «, дакле писме онога дана у који ће пасти рођење Христово. Година 1899. је 7407 година од створења света. Разделивши 1899. на 28, остатак је 15 година у кругу сунца. У иетнаестој години круга сунчева недељно слово је д. Сад ћемо редом бројати недељна слова: д — недеља, е — субота, нрема томе Рођење Христово, падаће ове 1899. године у суботу Може бити, дакле, да се недељна слова и због наведенога називају „вр8» ц*клкти<иа", јер као што видесмо, помоћу њих се врло лако могу изналазити седмични дани за сваки датум и што дотична слова показују или да речемо у „руци држи" све недеље и остале дане у току целе године? Е^одх. Входом се називају два акта на Божанственој литургији и један на вечерњи. На литургији разликујемо мали и велики вход. Мали вход бива на литургији оглашених при појању евангелских блаженства, којом приликом излази — кроз северне двери — из олтара свештеник с ђаконом — који носи у рукама св. Јеванђеље — и ставши на средини солеје према отвзреним царским дверима, сагну се,те свештеник чита молитву входа и благослови вход. Пошто свештеник (или архијереј) целива св. Јеванђеље, ђакон одлази и стане пред царске двери те ту сачека, да се заврши појање блаженства и тада говори : Пр{л»8дростн прости, ономенувши нас тиме, да ће се кроз кратко време читати премудрост Божјег Слова (апостол и Јеванђеље), коју смо дужни слушати стојећи нросто, или са простотом срца т. ј, с искреном вером. По узгласу пршбдростћ простиулазе и ђакон и свештеник у олтар, а ,клир поје последњи стих трећег антифона, које се-