Српски сион
С тр . 102.
„СРПСКИ сион\
К р . 7.
иначе назива в^одиој . — У духовном смислу, мали вход нам иреставља јављење Сина Божјег у јавности и почетак Његове проповеди о Царсшву Небеском. Велики вход бива на литургији верних за време појања херувимске песме. 0 великом входу нреносе се предложени часни дарови — хлеб и вино — из проскомидије, иреко солеје кроз царске двери, — на иресто. При овом пренаша-њу ђакон и свештеник гласно спомињу цео род хришћански, који љуби Христа, владара, епископа, ктиторе и нриложнике дотичног светог храма, у манастиру по именце настојатеље и братство у оиште, градске и војничке начелнике, војску и све православне Хришћане с побожном жељом, да их се Госнод Бог опомене у царству Своме. — У духовном смислу велики вход нам нреставља пут Христов на страдање и смрт, и погреб Његов. На вечерњи бива само мали вход с кади07шцом, и то на завршетку стихира на „Го споди козкахх." Е-кнгцх врачнк1и. При свршпвању тајне брака стављају се на главу жениха и невесте венци, услед чега се и сам обред тајне брака назива веичањем. Значење- ових венаца објашњава нам св. Јован Златоусти овако: „Венци се стављају на главе брачника за знак нобеде, да се тиме покаже, да они непобеђени страшћу Д'> брака, т. ј. као победиоци телесних жеља, пристуиају к брачној постељи" (9. бес. на 1. Тим.). Продужујући и развијајући мисао Златоустову можемо ми у том увенчавању видети и благодатно успостављење оног господства над створењима, које су Адам и Ева добили у оном часу, у који је Господ Бог благословио брачну везу њихову, као што се о томе и у Светом Писму говори: II смгослокн Богв, гла= гола : раститесА и лпожитеса и наполните 3 (/илк1 и госнодств8ите ек», (Бит. 1, 28). Тако је Створитељ сајединио био благослов за рађање деце с благословом за владање над земљом и над свпма, који се на њојзи налазе. Па и данас, уз благослов за рађање деце, полагањем венаца на главе брачника ионово им се даје некада изгубљено право да владају над земљом. Збот тога се и у једно.ј молитви, при свршавању тајне брака, сиомиње царско достојанство Адамово : Владуко ка начал^к создавкш челок-кка н положивкш еги> цар<л тклрн. Прп стављању венаца на главу брачника измоља-
вају им се сва она блага, која сачињавају битну принадлежност царског достојанства; наиме свештеник их онако увенчане три пута благосиља говорећп • при томе молитву : Госио = ди Вожс нашх слакок> и чкт.н> к г кнчаи а . (Господе Боже нач1 увенчај их славом и чашћу). Осим тога гледајућн на брак, као на велику тајну Христова савеза са црквом, увенчавпње брачника можемо сматрати за тип (слику) царског достојанства Псуса Христа и Цркве невесте Његове. Гавва&а је реч јеврејска и значи внсииа. Овако се звало узвишено и каменом патосано место. на којем је била судница Пилатова, којп је на њо.ј и Христа Госнода на смрт осудио. (Спомиње се у Јеванђељу од Јована 19. 13). Г л ав он ри к л о не н I За време богослужења верни се у извесним случајевпма позивају, да иршслоне главе своје Господу■ У исто време и свештеник нриклања своју главу пред Господом п чига молитву главоприклоњења. У молитви тој обично се моли благослов Божји на све оне л,уд<?; који у смерности врше своје дужности н служе Богу., а уједно се у њој изражава и шжорност свих оних, који нриклањају главу своју Госиоду — а с њоме уједно иодвргавају и разум свој Христу т. ј. одлучују се, да одселе живе и да се владају ио Његовим светим заповедима. Иодизање главе после приклањања, најлепша је слика нскрена и смела стајања нред Богом, на које нам даје права, покорност закону његову и безусловно нотчињавање свегој вол,и Његовој. Само смерност ума и срца нашег и владање ио светом закону Господњем, могу нас довести до оног стања духовне чистоте, у којем „сецдце нI зазритх нал!'л ', 1е само тако можемо доћи до „ дјцзновсн Т а кх Н ог8 '. Мисао ова најлепше је пзложена и престављена у приклањању И подизању главе. (Наставиће се).
Уређење интерконфееионалних одношаја у Троједници. Не једаред смо подизали глае ради уређења тих одношаја. Подизали су га и надлежне црквене иаше власти. Прошли нут Архидијецезалма Коизисторија, на ииицијативу Његове Светости, иреузвишенога господина, патријарха Георгија , а нридру-