Српски сион

Б р . 10

„ОР11 СКИ СИОН."

Стр. 161

Додатак 10. бр. „Српског Сиона" лубски. радаљмашки, лииовачкп и шиклушкп, оспорени су пак медииски. лаичушки и литобски. — По ■ зваће се све општине, да поднесу своје рачуне, који још одобрени ннсу, у року од 2 лесеца на наднреглед. (Седнице врхорних автономних влаоти.) Школски Савет сазван је у седнице своје за 11. (23Л, Саборски Одбор за 15. (27.) а Мптроиолитски Црквени Савет за 19. (31 ) март о. г. (Цариградска Баселенска Патријаршија) Званични лнст Босанско-Херцеговачке нравославне сриске цркве, „Цсточник", у своме 4 броју доносп у званичном делу, посланицу васеленског иатријарха Цариградског Њ. Св. Константина, управљену виреосв. г. митронолиту Дабро Босанском Николају МандиЛу, у којој овоме саопштава, да је св. Синод васеленске пагријаршије „забацио опширни нацрт црквено-општпнског штатута (Гаврилски Устав радикалски) иошто није био у складу са постојећпм нашим црквеним редом, а тужбе н молбе незадовољнпка по епархијама у Босној п Херцетвпни, да се „дефинитивно као са свијем неосноване забаце, а подиосноцима тнјех молба званичио изјавп, да се дома врате и мирно владају." Падаље доносн носланнцу Њ Светости патријарха Константина, супотписану од чланова св. Синода Васеленске Патријаршије, упућену на клир и остали народ у све три еиархпје у Босној и Херцеговпни, а у којој посланпци се ове упућују на синовљу нослушност, љубав и оданост према поглавицама тих епархнја, впреосвештеннм митрополитнма. У наредном броју донећемо обе те носланпце. (Александријски Патријарах 4 ) најстарији је данас црквени великодостојник, по годпнама свога жпвота. Господ га је благословио веком од 100 година, веком здравим и толико јакпм. да је блажени патрпјарах славећи ономад стогодпшњицу свога рођења сам служио Благодаренпје, а иначе отправља управне послове патријарашке (Неистините вести из Сантова.) У Пештанском Лојду саопштена је, одмах но свечаном ирелазу Сантовчана у св. Православље, неугодна вест из Сантова, да су тамошњем римокатоличком жупнику једнога вечера, тобоже православнн Сантовчаип, нолупали прозоре каменицама, дабогме зато, да манифестују своју мржњу на римокатолицизам н — мађарску проповед. Но, г. жупиик се за време склонио и тако му се ништа није догодпло. Кад смо прочпталп Лојдову вест, запитали смо на иоузданом извору, да лн I

је та вест нстинита, јер смо одмах посумњали у чистоту извора њезпна. Са надлежне сгране извештенп смо, да у Сантови никаквих изгреда није било. Према томе, Лојдов пзвештач хтео је некако да подвалп. Кад би православнн Сантовчани ма што, слично измпшљотинп у П. Лојду, ночинили, мн би их најетрожпје осудилп.. Ми смо уверени, да они то неће ни чинпти. Зато, кад бп се случајно у Сантови и догодио пзгред о каквом је прошлпх дана јавио 1Т. Лојд, ми би му узрок и кривце тражи.та најпре не у православним Сантовчанима, него у онпма, који би хтели да ове обеде, осумњпче, изложе, овоме и ономе и т. д. п т. д. Ваља бпти на опрезу. „Будите мудри као змије. а срца као голубови." Сентомашки Срби — Сантовчанима). Ирн закључку листа дознали смо, да је црквенн одбор у Сентомашу закључно, да црквена општина Сентомашка на зидање цркве и школе православннм Србима у Саптову дарује 3.000 круна. Бог да прости. Слава Септомашу! (Како пева Сантовачка Српкиња?) Ево 'вако: Вода текла одкуд је исгекла ја сам, дико, Срикиња до вика. Ја ћу бити Српкињица липа, српско име носићу до вика. Боже мпли, Срнкнња је лнпа, што је свита за Српкнњу ппта. Треба ли доказивати онда, које су горе лпст православни Санговчани? (| Јереј Љубомир Борота) парох у Врбовљаннма, после кратког а тешког боловања, преминуо је у Господу, дана 27. фебруара о. г. у 27 годнни својој. Прерано преминули јереј Љубомир ређен је 1872., а руконоложеп је био 1896. г. Беше прцмеран и вредан свештеник. Пре него што је изабран био парохом у Врбовљанима, беше адмпнистратором парохпје у Старој Градпшки. Лака му земља и кНјчнла П4/Ил\Т»! (| Јереј Михаило (Миле) КрајнсвиБ) парох у Уљанпку, преминуо је у Господу 26. фебруара о. г. Рођен је бпо 1845., рокоположен за ђакона 1868 , а за презвитера 1870., одлпкован црвеним иојасом 1897. Г. 1890. беше посланпком на народно-прквеном сабору. Смрћу јереја Мнхаила губи Пакрачка дијецеза одличнога и вреднога свештенпка свога Лака му земља и к"кчнлА пал!Атх I (•)• Јереј Василије Клајиб) администратор наро-