Српски сион

В р 10 „СР1КЖИ СИОН." Стр. 147

»Који оре треба у надању да оре, и који врше, у надању да ће добити од онога што прше« (I. Кор. IX. 10.) Нада нека не оставља никада ни вас, љубазна децо моја н мнла нова наство моја. Свака нраведна нада у л.убави, пред Богом се кроз веру испуњава у нлодовима добрих дела. »Ако ли вас дух води« (Гал. V. 18.), ако ли вам »вера кроз љубав« радила буде (Гал. V. б.), ако »ваше дело вере и труд љубави« (Сол. I. 3.) не малакше, него се буде »укоренило и утемељило« (Еф. III. 17), \ г век ће вас грејати и небески зраци Божје милости и топлота љубави свете православне цркве, у тој цркви љубав њезине деце, ваше браће, њезиних пастнра и архипастира, ваших стареншна и учитеља. Моја Архипастирска љубав и Патријарашка брига за вас побринуће се, да Господа прославите што пре у својој богомољи и светоме храму, а деци вашој да се отворе врата и ваше школе, да свога свештеника и учитеља добијете. Вршећи своје дужности у новој вери и цркви, увек нека су вам, љубазна децо моја, на уму и на срцу и дужности државл.анске. Негујте у души својој стару поданичку неограничену верност према нашем заједничком љубљеном и узвишеном Владару, премилостивом Краљу Францу Јоспфу Првом, а у срцима вашим нека увек највећим пламом гори љубав за милу домовину, славну Краљевину Угарску. Спремни да сте жртвовати, кад год и што год затреба слава Превишњега Престола и процват миле домовине. Чврсти у вери, стални у нади, истрајни у љубави, непоколебиви у верности љубл>еноме Краљу и Превишњем Престолу, неисцрпни у оданости милој домовнни, светли и дични у свима добродетељима и врлинама свете вере и цркве православне, »једне мисли« (Рим. XII.) и сложнога духа са осталом децом љубљене моје пастве и милога народа српскога, пуни одушевљења, задовољства и блаженства V светој православној српској црквн Христовој, будите увек, л 3 убазна децо моја! II благословено нека је ново »ваше дело вере и труд љубави ваше«, а К.иго' длгк Господд ндшеги) Ис8са ХрТстл и имкм Кога и Оца, и нцичастТ* скАтаги* Д$хл, к8 А И со кгкдш к<шн. Л.иннћ! Дано у Ср. Карловцгша, у Недељу Православља, године 1899. од Рођења Христова, а Патријараштва Нашега десете. Горепоменути смирени 11атријарах ГЕОРГИЈЕ с. р. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

К АЈАЊЕ. Проповијед еиропуене недјеље. Говорио у сабориој цркви карловачкој нрота Јован ВучковпК. С< КрсМА П©К<1АН|А. . . . (Лрва пјесма канона на јутрењи чистога понедјељка). Задњи пут, љубазни, зборио вам је духокни иастир ваш са оне проповједаонице о кајању, које треба ради опроштења. („Срп. Сион." Карловци 1899. бр. 8. стр. 116—118). А пошто је вријеме, за које нас света Црква већ њеколико седмица спрема и у које ћемо с благословом Божјим ево

да ступимо, баш вријеме кајању прпјатно и света нам Цркна у прошлу сриједу објави да козсТа кесна иосгнла , прољеће поста, цк-ктх поклаша (на ОтТ^окн^ сирне сриједе на вечерњи), то држим да ће за нас бити најкорисније и најспасоносније, да у овој нашој заједничкој поуци у часу овом Богом благословеном, останемо и опет при кајању, да сејош о кајању поучимо. Та и онако пастир ваш духовни речс тада: „данас се грешник ретко каје". Не може нам дакле бити непотребно, да се о кајању још разговоримо. Предлажући вам „кајање" за предмет нашега заједничкога поучавања, мислим да ће најбоље бити, да прије свега раз-