Српски сион

бр. 11.

„ОРП(ЖИ СИ0Н.«5

отр. 161

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Број аап. 651. Константин, милошћу Божјом Архиепископ Цариграда, Новога Рима и ваеељенеки Патријарх. Лреосветгени Митрстолите Дабро-босански и пречасни егзарше цијеле Далмације, у светоме Духу љубазни брате и саслужитељу Наше смјер ности, Гоеподине Нинолају Манди^у, благодат и мир Вашем Преосвештенству од Бога. Братско писмо Вашег Преосвештенства од 15. прошлог мјесеца, јануара, које заједнички састављено и сапотписано од нреосвештених Митрополита: Херцеговачкога, Господина Серафима и Зворничкога, Госнодина Глигохшја, одговори на пређашњу Нашу патријаршеску посланину, којом су затражени извештаји о тужбама, прије неког времена ноднесеним од стране некога дијела православних Хришћана Ваше епархије противу понашан.а светога клира, прочитано је у сједници Нашег светог синода, и све што је у н.ему изложено проучено је с особитом помњом и таквим интересом, каквим задахњује Нас како Наша братска у Христу љубав, тако и материнска њежност велике Христове цркве према њезиној духовној дјеци тамошњих епархија, а и њезина света дужпост, да се као највиша духовна власт православних о њој брине. Побуђен таквим интересом и таквом дужношћу, Наш свети синод примио је додуше из почетка молбе и штатут, што су их допијелинеки иравославни Хришћани, који су нарочито амо дошли као заступници неких општина у Босни и Херцеговини, али је придржао себи, да о њима одлучи тек онда, пошто их како треба буае расправио и испитао. Међу тијем ироучивши раније поднесени од неког времена њихов опширни нацрт црквено-општинског штатута, забацио га је, пошто није био у складу са п- стојећим нашим црквеним редом, као шго смо то у своје вријеме Вашем Преосвештенству јавили. А сада пак, имајући у виду сједне стране тада, а и у пошљедње вријеме Нама од истих особа поднесене молбе неких

општина Ваше епархије, а с друге стране опет дотични извештај Вашег Преосвештенства и нреосвештених Митронолита: Херцеговачког, Госп. Серафима и Зворничког Госп. Глигорија , те сравнивши од незадовољника, иодпесене тужбе са разјашњењпма, које Нам је већ Ваше Преосвештенство дало, сматрао је синод Ваша разјашњења довољнима и одлучио је, да се послије ових разјашњења сличне тужбе и молбе деФинитивно као са свијем неосноване забаце, и да се подносиоцима тијех молба званично изјави, да се дома врате и мирно владају, а са осталијем незадовољницима нека оду сво.јим духовним старјешинама и очевима да им цјеливају десницу и измире се са њима потчињавајући се њима и имајући нотпуно поуздање и повјерење како нрема свом светом клиру, тако и према ц. и кр. влади ради њезине очинске и искрене заштите тамошње правосла;ше цркве и њезиних интереса. вслањајући се на изложена му разјашњења преосвештених Митрополита и ц. и кр. владе, свети је синод заиста увјерен, да наша света и православна вјера и њезине свете установе пијесу никаквој опасности изложене у реченим енархијама, већ напротив да уживају очинску заштиту и благохотну материјалну и моралну помоћ; да Ваше Преосвештенство и остала у Христу браћа са њима потчињеним клиром врше сав.јесно њима наложену дужност, те да створено незадовољство са жалосним покретима и странпутицама у неким општинама проистиче из других разлога и повода, који не стоје пи у каквој свези са нашом светом вјером и са црквеним установама, које су нам преостале од нашијех праотаца. С тога саопштавајући Вашем Преосвештенству од Нашег светог синода донесену горњу одлуку, изражујемо Вам у исто вријеме његово иотпуно задовољство и одобравање на томе, што са побожном ревношћу вршите Ваше архијерејске дужности, и што тако разумно поступате, а братски Вам препоручујемо и позивамо Вас, да како до сад тако и од сад наставите постојано чувати мјесто, на које сте постављени, као стража и чувар све-