Српски сион

Год. IX.

Број 12.

~~ч —•

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛБОСЛЛВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДПИК: Протопрезвитер Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 21. марта 1899.

НЕПОТПУНО КАЈАЊЕ. Проповијед у другу недјељу чаенога поета. Говорио у саборнпј цркпи карловачкој нрота .Тован Вучкови!.. ПокалнГл 5« лгкста н< и>кр"кт(, Ј||к н со слсзллш нскллх кги'. (Јевр. 12, 17). Опст спомињем кајање, но нека нам не буде досадно, што и данас хоћу да се о кајању још поучимо. Та нама га много треба. Јер не само да смо грјешни, него смо и сувише грјешни, грјешни толико, да се нијесмо одвојили од.оних о којима је пророк говорио, да су као трње, којега се човјек руком не маша, него гвоокђем ц коиљапом, да /а на патри саокезке (Језек. 26, б. 7). У такву стању могли би готово прије пасти у очајање, него ли помислити на поучавање. И заиста, имали би ради тврдокорности своје много разлога да очајавамо, јер не може бити да не осјећамо, како смо по гријесима својим иали у руке Бо-

га окивога, а то је страито (Јевр. 10, 50), особито када још помислимо, да смо са грпјесима својим подигли на се н јарост Његову (Прем. Исуса сина Сир. 5, 7). А ако у пуном сазнању несретног тог стања својега још не очајавамо, то имамо опет само Богу благодарити, који нам у милости својој није пресјекао сваку наду на спасење, те се п овако зли можемо ипак надати и противнику спасења својега довикнути као и онај старозавјетни грјешник: не весели се, ако иадох устаку (Михеј 7, 8)! Поуздање то црпемо из Божјег обећања, да ће гријехе нагие, ако буду као скерлет, обијелити као што је снијег и ако буду као црвац, да ће их оонјелитн као што је вуна (Исаија 1, 18). А ту толику милост своју везао је Он за један једини само увјет, за увјет наиме, да се сви и свуда иокајело (Дјела апост. 17, 30,-II Парал. 7, 14; 30, 9. Захар. 1, 3), јер тако нас неће одагнати, када к њему иођемо (Јов. 6, 37). До кајања дакле све стоји. Зато нам и не смије нигда бити доста о кајању