Српски сион

С тр . 200.

„СРПС КИ СИОН. "

Живело Његово ц. и кр. апостолско Величанство, наш добри и милостиви краљ Франц Јосиф Први! Живео цео прејасни владалачки дом Нзегов! Живеле краљевске земаљске владе! Живела Преузвишеност Ваша!. Након овога говора Његове Светости, који је при номену нревишњег имена Његова Величанства као и ири завршним усклицима био ноздрављан и праћен од многобројне угледне публике са бурним „живео", нублика се удаљила из синодалне дворане, а седница Св. Синода настављена је, у којој је Краљевскп Г1овереник Св. Синоду саошнтити благоизволео по Његовој Светости предложени, а од Његова Величанства најмилостивије у целости одобрени дневни ред св. Синода. На прво место дневнога реда стављен јо избор епископа упражњеној Бачкој дијецези. Од осталих предмета можемо за садв саошнтити: коначно установљење текста дисциплинарних правила за монахе и мирске свештенике ; одобравање православних српских вероучевних школскпх књига; питање установљењ а богословијског семин ара и нрелмоти који ее тичу богоеловскога училишта По завршеној овој седнпци чињена су поклонсгва, Ераљевском Поверенику. Свештенство је~ нредводио_ архимандрит внреч. г. Платон Телечки, споменув доба у ком се налазимо као „бурно". Краљевски 11 оверенш;, гга*тикујхћп^се_ на иоздраву у име свештенсгва учињеном, а поводом истакнутога „бурнога" доба изволео је рећи: „ ЈПто се тиче „бурнога" времена имам изјавити, да се и на мору често иодижу буре и таласи, али се и стишавају, а лоЈ/х броди даље мирно својим путем и стиже своме циљу." У после нодне отпочео је свечани обед у патријарашком двору, у почаст Краљевскога Повереника и чланова Св. Синода, при којем обеду су участвовали, осим свештенства, обрштар Варадински г. Адолф Штробл, часншнтво иочасне компаније, и нредстојници свију власги, Богословпје и Гимназије, председник „Матице Српске" г. Тона ХаџиЛ, посланик, управитељ Текелијанума и кр. саветник ,Ј1ика- Стева В. ПоиовиЛ, др. П. ЈанковиЛ, и'др.

Прву здравицу подигао је преузвишени домаћин, Његова Светост, патријарх Георгије најтоплијим осећајима и бираним речима у здравље и славу Његова Величанства, премилостивога нам Краља и Господара Франца Јосифа Првога. Здравица је саслушана стојећки и ноздрављена бурним усклицима г живео Краљ и Госиодар а изван двора но праћена звоњењем звона, грувањем топова и свирком миле нам царске и краљевске химне. Другу је здравицу наиила Његова Светост обема земаљским владама, на челу са кр. министром-председником грофом Селом и Баном грофом Еуен-Хедерваријем , као мудрим саветницима светле нам круне. Трећу здравицу наменила је Његова СветостЊеговој Преузвшпености Краљ. Новеренику. Краљевски Повереник је одмах за тим наздравио Његовој Светости, као патријарху и председнику Св. Синода. Здравица Краљевскога Повереника била је веома топла, а бурно поздрављена, особито при завршним речима, којима је Његова Преузвшненост дала израза љубави, иоштовању и верној оданости својој и синова срискога православнога народа нрема Његовој Светости, наглашујући, да је св. натријарх ГеоргиЈе поглавар цркве какав треба да је ноглавар, а као таквом да Му и подиже здравицу у част и здравље, са пуним поуздањем, да ће п овом ириликом достојно одговорити своме високом позиву. Пету здравицу иодигао је Краљевски Поверенпк у зд равље и славу чланова Св. Синода, високопреосвештене господе епископа. Високопреосвештени г. енископ Пакрачкк Мирон здравно је у част и славу војске и њихових нрисутних нредставника; а обрштер г. Адолф Штробл одздрављнјући, у бираним речима, наздравио је у славу везе, која спаја клир и војску, те у славу споразума и хармо није њихове, наглашујући, да свештенство васпитава чланове друштва, које војсци даје питомце еа готовим појмовима о дисциплини, поштовању и послушности ирема старијима, и са осећајима верности Престолу и Владару, а које се врлине и дужносги у војсци као највише попгговати морају. Впреосвештени г. епискон Будимски Лукијан наздравио је двојици секретара г. Сшевану Хазају и дру Лази СекулиЛу 7 г. др. Секулић впреосвештеном г. еиископу Лукијану и с Њиме данас служашћем свз-