Српски сион

Гр 13

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 201.

штенству; а впреосвештени г. епископ ГорњоКарловачки Михаило наставницима свештеничкога нодмлатка на челу са ректором Богословије. Све ове здравице биле су праћене бурним усклицима и дужном иажљом. Напокон је наздравила Његова Светост, преузвиигени патријарах свима присутним госгима, почев са заслужним председником „Матице Српске" г. А Хаџићем, па свима редом, као представницима црквз, власти, суда, просветннх завода, благодарећи свима на учешћу у данашњој свечаности. Народни заступник н кр. гаветник г. Стеван В. ПоиовиЛ захвалио се у нме свпју оних, које је Његова Светост, преузвшпени господин патрпјарах Георгије изволео одчиковати својом здравицом. Наш народ, вели, има узречицу: Благовести приповести ! И данашње св. Благовести биће прииовести — па п т]>еба да се приповеда, баш широм православнога српскога народа : да је у оном часу, кад се црн облак надвио над нашим српским Сионом, уз ово јарко нролетно сунце озарило ову велику цркву нашег овостранога српскога светога православља пуно обиље сталне и неисцрпиве милости нашега светлога Краља и земље Госиодара; да је уз ову питому топлину данаппвега лепога нролетнога дана облила сјајни нрестол срискога патријарха и жарка љубав синова српске православне цркве, искрено поштовање и захвална оданост митроносним главама срнских архијереја, као најревнијих нредставника светога нам нравославља. Ако икад, вели, у овим тешким и судбоносним данима треба да те—екуттштгсви одан^Г синови своје свете цркве и свога милога српскога народа, око Његове Светосги срискога патријарха Георгија, да као поштени људи и прави родољуби одбранимо своју светињу — светли сјај српскога патријаршкога ирестола, овога стожера и нај јачега стуба срискога народнога црквенога нам живота. Говорник је нохитао, вели са крајње границе овостранога нравославнога Српства, где са осталим синовима рода свога, оружан штитом светога православља, чува и брани своју милу српску народност, да као грађанин Карловачки учествује у слави и радости свога града, да се, као иравославан Србин и веран син своје свете матере цркве, иок.тони баш у овоме часу и срнскоме патријарху и српском нравославиом еиисконату, желећи му да иодржи, одбрани н увелича стари с;ај своје

свете цркве, да у њојзи можемо и одсада мирном душом узглашавати : возлкжима дрКгх дрбга, дл единол!К1сиЈ{Л1х испов-к/ии Оца и Окжд и скАтаго ! Језгровита здравица ова ; изречена ретким говорничким иолетом и необичном топлином нравоелавнога срискога осећаја, који се кроз њу разлевао — учинила је на 'све учеснике свечане совре огроман утисак, а попраћена је живим одобравањем и бурним усклицима: „Живео св. иатријарах Георгије /" а затим: „Живео нам Чика-Сгева!" Сутра дан је држана конференција високоиреосвештених чланова Се . Синода. У суботу дана 27. марта богослужено је прнзивање Св. Духа. Началствовао је богослужењу св. патријарх Георгије. На главном улазу црквеном дочекала је Краљевскога Повереника Његова Светост са високопреосвештеним епископатом и служећим свештенством. Пошто је преузвич1ени Краљевски ЈТовереник целивао у руци Његове Светости часни крст, ступио је у храм Божји и стао на спремљено за Њега место и присуствовао са својим секретаром св. богослужењу. При крају богослужења ђакони су са амвона изговорнли многољетствије за премилостивога нам Краља и земље Госнодара, на које је Његова Светост у св. олтару отневала „многа љета", а које је изван храма попраћено било грувањем топова и салвом из нушака Ј10часне комианије, те свирком дивнет^аревшГи краљевке. По__сдрлшне»-1Јризивању Св. Духа исираћен је преузвишени Краљевски Повереник из цркве, пошто је пре поласка у руци Његове Светости целивао часни крст. За тим су служеће свештенство и народ испратили из цркве Његову Светост и впреосвештене епископе, са топлим молитвама, да се благослов Божји и благодатна помоћ Св. Духа изобилно излије у светом изборном чину, којем је Св. Архијерејски Синод истога дана приступио.

Карловци, 26. марта 1899. Публиковање „тужбе", као и сама „тужба" епископа вршачкога г. Гаврила Змејановића, упућена нротив Његове Светости, преузвишенога господина патријарха Георгија Бранкови&а, изазвала је онравдано огорчење у висв^&нрвг^"^ освештеном Еппскоиату, целоме клир\ : , већеЈ.^&Ч ' ... / ; ^ \