Српски сион

„СРПСКИ СИОНА

В р . 14.

бираи за посланика на народно-црквши сабор. Био је узоран свештеник, Србин, син п брат. 15ио је врло даровпт, спреман и вредан. У млађин годинажа бавио се н песншнтвом, т« му је и појезпја његова оставала лен сномен у преводима Шплерова Ђ Је.мства" и „ Звона ". Својим пером је радпо п на овоме лпсту, расправљајући сувремена питања, особпто о унапређењу свештеничкога стања. Нека му је рајско насеље дугап, лака земља телу и вечан спомен међу нама! КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Јављам свима, које занима питаље назаренства у иас, да ми је готова књига: Како је наш деда-Живан оставио назаренство. У тој се књизи, лако разумљивим начином брани према назаренској оначини учење и становиште светога нам Православл.а у ствари поднзања св. храмова и одлажења нашега на богослужења. Књигу ми је ту наградио св. Архијерејски Сабор Краљевинз Србије тиме, што је платио одштампавање из „Весника Српске Цркве" у 2000 примерака. Износи 57 стр., вел. осмине, и стаје само.20 новч. Ко ми ношаље новац за 10 прим., подмирићу ја и поштарину, и добиће једну књигу на уздарје. Уједно се може у мепе добити књига: Назаренство вегова историја и суштина, као што ми лежи и скоро читаво издање расправе: Зашто се у нас назаренство шири и како би се то могло спречити. Цена је овим књигама, свакој посебице, 1 ф. 20 нч., а све три уједно, стају, с поштарином заједно, 2 ®ор. 50 нов. Молим браћу свештенике, као и гг. учитеље и све остале љубитеље срнске књиге, да ме у овакоме ми пословању потпомогну куповањем и растуривањем тих работа. ВиДарез!-, IX. кег., СзШа^-Шсга 10., у марту 1899. год. Владимир Димитријевић, свештеник. Тумачење Јеванђеља са беседама од Г. Архимандрпта фирмилијана најновије издање у 3 књиге, које износе преко 70 штампаних табака велике оемине, на најФинијој хартији, а у тврдом кожном иовезу, може се добити за 5 Фор. само у нознатој Радњи свију црквених утвари, Књига Јеванђеља и дрквеног и свештеничког одела. Ђ. МарковиКа и ПавловиЛа у Београду и Земуну. с поштовањем 5—5 В. МарновиЋ и ПавловиЋ.

ДРАЖБЕНИ ОГЈ1АС. 38 2-2 Потписана манастирска управа даје овим на зпање, да ће дне 1. (13.) априла 1899. у манаетиру Бездину, у 11 еахата пре подпе издавати иод закуп 909 јутара 787^° оранице и 13 јутара 1040[ ј ° ливаде путем јавне дражбе на шест година, почевши од 1. октобра 1899. год. Исклична је цена 13958 Фор. До започетка усмене дражбе нримаће се и затворене пиемене понуде, којима се има прикључити вадијум у износу од 700 Фор. Дражбени услови могу се видити сваки дан у иисарници потнисане управе, а на захтевање доставиће се ре®лектантима и у верном препису. У Ман Бездину (пошта: ]Чете(; Ре1;ег) 18. (30.) марта 1899. Манастирека Унрава. Број 522 и 560. К з. 78 и 79. 39 2-3 С Т Е Ч А Ј. На парохију IV. класе у: Уљанику п Врбовљанима, обе са станом у парави, прва са, друга без сесије у нарави. Проиисно састављене и ваљано инструиране молбенице, имају се надлежним нутем Епархијској Консисторији овој најкашње до 8. (20.) маја поднијети. Из сједнице Епархијске Консисторпје у Иакрацу 11. (23.) марта 1899. Српс на православна ц рквено-шкоасна општина у Т. Бечеју. Г>р. 13. ЦО. ех 1899. 4 3 1-1 ДРАЖБА НА МАЊАК. Услед налога ЕАОдбора темишварског бр. А. 376/266. ех 1899. г. а на основу мј. скупштинске одлуке бр. 9./скуп. ех 1899 као и одобрења ЕАОдбора темишварског бр. Д. 573/434. ех 1899. овијем се расписује дражба на мањак за зидање парохиског дома. По плану и уз план састављеном прорачуну износи: 1. Зидарски посао 1475 ф . 25 н. 2. Дрводељски 581 ф . 60 н. 3. Лимарски 87 ф . 20 н, 4. Столарски, браварски и др. 495 ф . 60 н. Свега 2629 ф . 65 н. Дражба Ле се одржати на Цвети, т. ј. 11. (23,) аирцла о. г. у 2 часа послије шдне у дворани мј. срп. нар. осн. мушке школе. Подузимачи, који хоће да у дражби учествују, дужни су у име вадиума 10 ^ од прорачуњене цијене положити, што ће, ономе, на коме радња остане као јамчевина служити. Грађевни нацрт (план) и прорачун може се код перовође разгледати. Општина задржава себи право градњу ономе издати, у коме налази највише повјерења. Из сједнице мј. српског правоелавног црквеног Одбора држане 25. марта (6. аирила) 1899, године у Т. Бечеју. М. 3. Ћосић Васа Штевкић перовођа. председвик