Српски сион

Нрој 14.

листовима, води се аспва полемнка о старнни и закопптостп св. тајне исповеди. Наводи се маса доказа, да псповед не само да никад не беше забрањена црквенпм законима у Еиглеској, већ да се увек практпковала, па и данас се практикује међу људниа озбпљннм и нобожним, као нешто сасвпм обично. 'Гако у једном писму у „Тајмсу" опширно је изложено, да је Карло I. увек ишао на исповед и пмао извесне духовнике; Љауд је био духовник херцога Вукинхамског, па шта впше, и сама краљица до недавно доба имала је свог „дворског духовника." Автор писма, потписавши се „Енглез" даље говори: „Мени је сада око седамдесет годпна, а ја сам од детињства па до сад сваке године по два пут илп трипут приступао испуњзвању своје религиозне дужности — св. исповеди, и хвала Богу за то". Уз то он додаје, да његова одрасла деца п мушка н женска тако исто иду на исповед. На тај начин у Енглескојјејош много озбиљних људп, који свето кроз цео живот свој испуњавају баш оно, против чега се диже протестантски фанатизам, као просто политичко оруђе вештих демагога, који уму да се користе несамосталним инстинктом масе. (Стогодишњица ро^е &а Делингерова) 16. (28.) фебруара навршило се сто година од дана рођења знаменитог нницијатора и ноглавице старокатолицизма ТГгњача Делпнгера, чувеног мпнхенског професора црквене историје, који је нрви енергично нодигао иротест против обоготворења иапства на ватиканском сабору. Тога дана одржали су му старокатолици помен у разним центрумима свога живота, међу осталпм и у Бону. Но међу њпма подигао се покрет с циљем, да чпм свечанпје нрославе ту знамениту по њих стогодишњицу. Решише, да то буд« на јесен заједно с међународним конгресом, који би се имао одржатп у Мпнхену, ако државне власти не учине какове препреке. (Губитак Старокатолицизма). Смрћу доктора филозофије Ернеста Мељцера (1. (13.) фебр. ове год.) старокатолици су много изгубнли. То је био један од најугледнијих раденика и поборника старокатолпчког покрета, те сатруднпк знаменитих иницијатора истог покрета — Д елЈцццмзд^ Рајнкенса и другпх. Родио се је 1835. год. у сиромашној нородпци у Шлеској. Даровитошћу и трудом прокрчпо је сам себи пут и стекао дивно класично образовање (латпнски је не само правилно и слободно писао, већ и течно говорио). За тим је на бресловском унпверзитету слушао богословска и филозофска предавања, где су му најмилији професори билп познати представници слободне богословске мисли: Баљцер, Ел-

Стр. 225,

веннх, Рајнкенс, кашње епископ, п други. Слушао је он такођер и предавања знамешггог Ж} т ктера. У Вану је добио докторат филозофије, био неко време предавач у Нејсу, но затим на позив Рајнкеиса (7. окт. 1887. г.) прпмио се уредништва и издавања „Старокатолпчког народног листа", при чем је остао до саме смрти. Написао је неколпко дела, махом богословско фплозофског карактера, као „Учење И. Фехтеа о бесмртности с гледишта теизма" (188Ј), „Доказ бића Божјег у систежама бл. Августина п и Канта" (1882), „Теистичко гледиште на Вога и свет, као основ фмозофпји историје" (1888.) и велика биографија учитеља му Баљцера (1877), која преставља јасну слику умнпх трзавица нашега века. (Нова #аза у религиозним скитааима Билата). Римска штамиа с радошћу јавља широм целога света, да је познатп архиецископ американскпх старокатолика Вилат — ве 1аисНМ<;ет зићјесИ — „похвално се потчинио св. иапп и покајао се због својих заблуда." Сви агенти папски, а нарочито језуите трубе, на све сгране, како ће брзо насти и сам Јерпхон т. ј. Старокатолнцизам. Али је пз свега тога само то очевидно, да је Старокатолицизам за њих врло непријатиа и немнла ствар, кад се онп с таковом радошћу ухватпше за такав факат, као што је прелаз споменЈгтога Вилата у латииство. Ова личност нредставља, „религиосног камелеона," који је већ више од 10 пута мењао и своју веру п своје звање. Изгубившп могућност да посгане еппскопом у православној и епископалној цркви, Вилат је добио хиротонију од неког сумњивог јаковитског еиископата. Титулу „архиепископа америкаискпх старокатолпка сам је себн дао, а у Америци га нико ннје нризнавао за таковог. Кад је угледао иотпун пеуснех у свпм својил авантурама — „похвално се потчинио св. престолу", обрадовавшн све агенте Ватикана. Нека ликују и радују се — • кличе Петроградскн „Церк. В-ћсникЂ" —: ми нп мало не завпдпмо њпховом новом добитку! . . . (Ц. В.). Гр. (Избор учител>а.) На упражњено учитељско место у Сентомашу пзабран је г. Аркадије Р. ПавловиИ, досадашњи учитељ у Ст. Керу. (| Протопрезвитер Никола КосановиБ,) парох на Реци, преминуо је у Господу 27. марта т. г., а сарањен 29. жарта, оставивши за собож уцвељену супругу, сестру славнога Николе Тесле, четворо незбрпнуте деце и неутешне браће, међу овом протопрезвитера Плашчанскога г. Саву Косановића. Врлн покојник рођен је бпо 1851, рукоположеп за презвитера 1877, а за протопрезвитера произведен 1885. Био је члан епархпјске Конзисторије и у два пут

„01Ч1СКИ СИОН,