Српски сион

С тр . 224.

Б р. 14

ГпсодпИиз- у, да на овдашње православне Ср6е уирави латиницом иисано писмо, у којем пх нозива, да се врате натраг у римство, јер вели : „ђгаса 8гћ1 1хте(1ји зеђе дг(1е јеДп! рора, (1ги&1 т1а<Ики, 1гес1 Ра4пјагћа, сеитИ ибИе1ја, 1 1ако 8е иујк зуаДјајп. №је 1т пјко ргау 111 (1оћаг." — Молимо их, да већ кад неће да се ос.таве тог ружног пискарања, а оно да иоштеде овдашње становништво, те да му ни директно ни индиректно не шиљу такве ствари. — За што? Само се каже. Српска штампарија у Загребу, послала је на ноклон 150 комада календара „Србобрана", којега раздајемо овдашњем становништву. И овом нриликом поново позивамо наше родољубнве издавачке књижарнице и остале имућне родољубе, да нам шиљу књига н. ир. Житија светих, ириповедака и песама народних, описе св. места и т. д. као и икона православнога тина, да их раздамо овдашњем народу; јер књиге религијозно-аоралне садржине и иконе нама обојици чине врло велику услугу и олакшавају нам усцешно деловање, јер се из њих н носреством њих, народ овдашњи уверава о истинитости речи наших, да је Православље права, стара, људским додацима и измишљотинама неоскврњена вера Христова, и да се У крилу њезину и без индулгенција може спасти душа људска. Завршујући ове ретке, можемо уверити свакога, да наше ствари овде добро стоје. и да разне непријатне вести, које проносе престонички мађарски и немачки листови смерају на то да у иравославних Срба униште одушевљење за напредак светог Иравославља у овом месту и околини му и тиме се надају зар, да ће осујетити свето дело ово, но ми смо уверени, да им то неће за руком поћи. Ст. С. Илкнћ.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (Седнице Св. Архијерејскога Синода) одгођене су ирошлога уторника до иосле Васкршњих иразника. Преузвишени краљ. Повереник је сутра дан отпутовао; испраћен истим церемонијалом као што је и дочекан, срдачно с.е онростивши са ЈБеговом Светости, нреузвишеним госнодином патријархом Георгијем и

високопреосвенпеним епископима, који су такођер, по одласку Краљевскога Повереника, отнутовали својим резиденцијама. (Депутација код министра председника.) На Загребачкој Конференцији изабрана деиутација деветорице предстала је у прошлу среду преузвишеном г. кр. угарском министру председнику. 0 томе је „Браник" од прошлога четвртка донео ову брзојавну вест: „Министар-председник Коломан пл. Сел цримио је деиутацију у 5 сахати после нодне. Сви су изаслани чланови дошли. Др. Или.ја Вучетић је поздравио министра-председника и изложио је узроке конфликта између сабора и кр. комесара, те је молио, да министар-председник издејствује превишњу дозволу за састанак одгођеног сабора, како би на основу тога патријарах, као председник народно-црквеног сабора, могао сабор сазвати у законито време између Ускрса и Духова. — Министар-председник Сел одговорио је, да жали, што је дошло до конфликта, и вели, да није досад могао ствар подробно проучити, но то ће скоро учинити, иа ће ноднети Његову Величанству предлог, како шо захшева закон, аравда и интерсс државни." (Ради разјашае&а). Комунике у последњем броју овога лнста саопштен, п ако чинн одлучну разлику између „тужбе" впреосв. г. епнскопа Змејановића и новинарских клеветннка, погрешно је схваћен. Први део комуникеа тиче се ове „тужбе" п чека надлежну одлуку у погледу ње, не ирејудикујући ничим нити тој одлуци, нпти поступку с њоме. Другп део тиче се клеветника и према њима решава узвишену особу Његове Светости сваке друге одбране, осим оне пред редовним кр. судом. Овим разјашњењем, држимо, да смо иснравнли неисправне вестн и претпоставке о „сунђеру" и намерп забашуривања „тужбе", а то ће у своје време учинит* и сама одлука Св. Синода и цео ноступак који са „тужбом" стоји у свези. (ОсвеБе&е православне руске цркве у Бечу.) Но надлежном одобрењу осветиће се данас 4. (16.) априла, нова црква рускога носланства у Бечу на најсвечанпји начпн. Чин троносања извршиће Холмски и Варшавски митрополит Јеронпм, уз асистенЦИЈУ РУ ск их православних свештеника пз АустроУгарске и Немачке. По нарочптој заповести рускога цара Нпколаја, на ову ће свечаност доћи пз Москве сннодаллп невачки хор, чије се уметничко појање сматра у Русији за пајсавршеније. (Св, исповед у Енглеској.) По миогпм енглеским