Српски сион

Б р 14

.СРИСКИ

сион. и

Стр. 223

чага на рамена, те му пробаху глас, да бар у неколико задовоље своје љубопитство и жељу за звуцима свога звона. Сутра дан 24. марта у очи св. Благовести подигнуто је звоно на привремену звонару, која је такође начињена у дворишту Јакова Проданова. И лидем у очи Благовестп, након сто шесдесет и неколвко година, разлегаше се у Сантову поново умилни благовеснички звук православнога звона, позивајући православне, да дођу на торжаство Богоматере, и да ју подобно Гаврилову поздраву поздраве са г Ра= д$ис/А виагодатнаА Господк сл Товом!" И сакупљени многобројни народ схватио је велики значај овога првога звона, те је одмах ничице пао на земљу и анђеоским поздрављењем поздравно од свију родова иредизбрану Дјеву и Мајку, кличући јо.ј: „Здрава Маријо милости пуна!" А по свршетку овога захори се благодарствена и славопојна химна: „Тебе Бога хвалимо!" —- Призор овај бејаше колико величанствен, толико исто и дирљив. Он се описати не може, требало је овде бити, те посматрати и с лица сваког ирисутиог читати радосна чувствовања, која му срце испуњавг-ху том приликом. II сам сам био веома тронут и благодарио сам Богу што ме је удостојио, да будем учасником ове заиста ретке и велнке радости. Спомена ради нзнећу овде, да је први звонио старац Мојсије Јелић, ношто је претходно од свештеника благослов нримио. Народ је овдашњи врло иобожан и веома одан вери и цркви. Богослужење иосећује редовно и то у врло великом броју. У средну руку може се рачунати да на сваком богослужењу присуствују по четири стотине душа. Велим у средњу руку, јер о нразницима и недељним вечерњама бива преко шесг до седам стотина душа; у том случају код куће остају само слаби и немоћни и баш онај који је врло важним нослом спречен да дође на молитву. Тако велике нросторије у коју би се толики број људи сместити могао нема овде у селу, те се услед тога Богослужења увек морају држати на пољу под ведрим небом, ако је неногодно време свештеник тада служи на закривеном месту, а остали народ стоји у дворишту и под стрехама, изложен свакој неиогоди, као ветру, студени, киши и т. д. Да би се овоме злу доскочило, а да се и стрпљење народно

не би на коцку стављало душепопечитељ г. Гавриловић се обратио с најпонизнијом молбом на Његову Светост, да би благоисволео одобрити, да се што пре сагради од дасака привремена богомоља у којој би се богослужења могла одржавати редовно и без икаквих преиона, а на духовну радост, ужпвање и утеху верних.* Место за привремену богомољу уступа бесплатно, а мп од своје стране велимо и великодушно, честити Јаков Проданов у своме великом дворишту, а и богомољу ће бесплатно саградити овдашње занатлије те струке. Богомоља се та мора што нре, а свакако до страсне седмице подићи, пошто се обреди и службе страсти Господњих, никако не могу свршаватн у дворишту без заклона, јер их врло лако може осујетити променљиво пролетње време. Народ се приљежно исповеда и пристуиа вером св. причешћу. Смртних случајева до данас још није било. Један болесник који се тако рећи на самртном часу исповедио и причестио, оздравио је, а тако се исто предигла од болести и једна старица, пошто је претходно с вером и надом саслушала канон молебни Пресветој Богородици, лекарици душевних п телесних немоћи наших. Душеиопечитељ г. Гавриловић се неуморно труди, да ново стадо учврсти у верп. Осим званичнога свога деловања, он у зајел,ници с нисцем ових врста обучава омладину црквеном нјенију и стара се на сваком кораку, да вернима у сваком ногледу на услузи буде. Поиис смо свршили у суботу 27. марта. Закључни и стални број још нисмо установили, алп се од нрилике може рећи, да одраслих с децом испод 7 1одина има око 1200, а кад овоме додамо 400 оних који су између 7 и 18 године, добијамо целокупан број 1600. Овом приликом ноново морамо најстрожије и с индигнацијом осудити држање и писање неких наших политичких листова — а нарочито „Заставе" — који неоснованим, лажним и клеветничким нападајима на преузвишену Поглавицу наше Цркве и уоиште на целу хијерархију, — деморалишу народ наш, а уједно дају и туђинцима, непознатима с нашим приликама, могућности, да с нодсмехом упиру прст на. нас иравославие Орбе , или да с гнушањем окрећу од нас главе своје. Таква садржина тих листова наших дала је и иовода неком * Дозвољепо је. Ур-