Српски сион

Б р . 15,

из ист0]шјско- библ 1!ј(- ке груив богословских наука, са одличним усмехом. (Отарокатолицизам у прошлој години.) Како пре1)е, тако и прошле године старокатолпци су се свии сплама старали, да уреде своје одношаје спраш других цркава, а нарочито спрам наше православне цркве. Тоне је особито помогао „Међународни богословски журнал", што га је у Берну издавао старокатолички професор Мишо. Многи чланци овога лпста показаше не само ученост старокатолпчких професора, већ и искрену жељу, да чисто објективним и научнил путем одреде своје догматпчке одношаје нарочато спрам нравославног истока. Позвани беху и нестарокатоличкн богословп, да пошљу у тај лпст своје чланке. И запста, неки руски, грчкп, сриски, епглескп и др. богословп, одазваше се томе са својим трактатима, тако, да је лпст у потпуном смислу добно карактер међународно - богословскп. Поред тога, старокатолички ироф. Мишо нослао је чнтав ред писама у „Москов. В4домостп" с циљсм, да светски образованом руском друштву разјасни суш ност п тежњу Старокатолпцизма. Та писма одлпкују се особито мирном п расудном темељптошћу. Ове године мислп се одржатп међународнп старокатолички конгрес, који ће свакако пзазвати жпв интерес, тпм већма, што ће у то доба довршено бити капптално дело проф. Фридриха о животу и раду Делингера, знаменитог пницпјатора старокатолпчког покрета. Првп део тога дпвнога дела већ је угледао света, те и ако је у њему биографија доведена тек до 30-тпх год., ипак лпчност Делингерова и за то време указује се у својој моралпој величинн, а у његову раду већ се показују онц здрави црквенорелпгијозни погледи, који су га касннје прнсплили, да устане против незаконитпх прнсвајања папства, што је и учинпо после Ватиканског сабора. (Језуитоки ред законом дозвољен у Немачкој). Мајскп закон од 1872. год. забрањује језуитима новратак у Немачку. Фактичкп та забрана већ давно не посгоји и језуите слободно жпве и раде тамо — под пмеиом разнпх „просветитеља" и духовних отаца. Али то њпма беше мало, те недавно, подунртп ултрамонтанском странком. затражише од парламента јавну дозволу, да се могу слободно у Немачку повратпти. Два предлога, која беху у корист њихову парламенту поднесени, парламент је иримио са врло незнатним ограничењима. Тако. је давнашњу сврху ред тај посгпгао: јакој гардп папства опет је отворен слободан пут по Немачкој, где ће она и опет отпочетп своју пропаганду — ас1 гпајогет ВеГ §1опат. (Ставе римокатолицизма у Немачкој.) Језуит-

ски ред новратио се у Немачку. Немци су сигурно заборавилп знамениту изреку нане Климента XIV., када су му предлагали да измене устав реда, како бн језуите ностале сиисходљпвије духу новије културе: 8т1 м впп!, рекао је папа, аи! поп 81п<;, п радије је укинуо ред, него што би му пзменпо конституцију. За Пија VII. појавио се је опет ред, са нстом констптуцијом и смешно би бпло под таковим околностима надати се, да ће језујите сада бити од користи немачкој култури. Њпма је сада отворено ншроко ноље да наставе свој некадашњи рад, јер у Немачкој нма 18,660.000 душа римокатолпчке вероисповести, по 11.112 нарохија, са 18.348 мирских свећеника и 936 патера калуђера разлпчних редова. Од мушкпх монашких редова има у Немачкој: августинаца, бенедиктинаца, цпстерцпта, доминикапаца, францишканаца, кармелита, картезианаца, редемпторисга п траписта, оспм језупгског реда. У вим тим редовима има свега 2.332 калуђера, од којих су скоро трећнна (818) францпшкапци. Овамо нису убројане још разне калуђерске конгрегације, број којих повпшава горњу цпфру до 4.116 људп. Но ако је број калуђера у Немачкој релативно мален, број калуђерица далеко га је надмашио, јер износн 32.731 душу. (Папска посланица о „американизму"). У рпмским лпстовима публикована је папска тгосланица протпв т. з. „амернканпзма". Папизам, као система апсолутизма, мора свуда да се бори с народнпм покретом, којп хоће да збацп са себе туђе иго. У Немачкој мора оно да се бори германизмом, у Француској с галиканизмом и најпосле у Амернцп с амерпканизмом! Ево већ око две године како се у Америци међу рпмокатолицнма нримећује кретање, у ком иапске зилоте виде крајњу онасност по Ватикан, јер Амерпканцн теже да оснују независну американску цркву. Пански доглавницн саветовалн су папи да бацп анатему на вође покрега. Али оштроумнп папа, досетио се, да би то само ствар погоршало, јер су вође покрета најугледнији предсгавпнци рпмске цркве у Амерпци, као архијепископ Ајрлеид н др. С тога се папа у својој посланицп ограничио само на онће савете о послушносги метери црквн и благ укор због тежње за оцепљењем од њега. Посланпца је у Америци изазвала добар угисак, и њен мнрнп тон брже је у стању угушнти покрет, него грозна анатема. (Јубилеј Катарине Бора). Немајућп других јубплеја протестантска Немачка прославила је 29. јануар о. г. 400-годпшњицу рођења знамените калуђерице Катарпне Бора, која је касније постада женом