Српски сион

С тр . 230.

В р. 15

ле очм отворене и кад неби било никога ко би нас привео дрвету, које тако красним родом рађа и иоказао нам тај сочни илод и казао нам како је сладак и љековит. Ми би били јадни, али не би били одговорни. Али ми имамо Цркву. Она нас зове, вуче нас под дрво то, нука нас да беремо плодове кајања, казује нам како то треба да радимо па да их довољане наберемо. А ми скрстили руке, па или се ругамо матери својој што нас на кајање упућује, или открећемо главу и отимамо се да не видимо оно, на што она прстом показује, или се тек немарно мичемо, да је послушамо. И тијем смо престали бити достојни сажаљења и заслужили најоштрију осуду. Нама је казано, да је кајсте за крштенога човјека оно, што је крштење за некрштенога. Па и ако смо крштени, ипак слабо пријањамо око кајања, или му се и отимамо, као да нам је забрањено, или га чак и презиремо, као што би можда чинили да још крштени нијесмо. ЗаисТа, чудноват је то појав. 11 ириједно је у њ мало дубље загледати. Па на свршетку ових наших заједничких поука о кајању, хајде, љубазни, да разгледамо узроке тога што се ми кајањем тако мало користимо, да видимо какви су и колико су оправдани. Узрока томе чудноватом и жалосном појаву има врло много и има пх различитих. Једни су ван нас, други су у нама. ТТ тгаштр смо ми одговорни особито за оно што-Је ^ њама^то је најнужније да се на те узроке, који су-утт-ама,- осврнемо и вриједност њпхову испитамо. Најцрњи, најжалоснији и смртоносни узрок, ради којега се њеки међу нама кајања управо одричу, јесте одметништво од Бота, отпадншптво од Цркве, услијед тога н ирезирање свега што Вог заповиједа и Црква налаже, те тврдокорно уиорство у том одметништву. Јесте, љз г базни, страшно је и рећи, али се рећи мора, да међу хришћанима, па и православнима, да и међу нама православним Србима има људи, који су крштени крстом Христовим, који су по-

дучени у истинама спасоносне вјере, који су улазећи у Цркву добили здраву п једру рајску гранчицу благодатних дарова, али су, не одбацујући име хришћанско, одбацили са себе и од себе све што су са хришћанским именом добили. Зову се хришћанима, а поричу Бога. Зову се хришћанима, а ругају се божанском Христу. Зову се именом дјеце хришћанске 1 ],ркве, а презиру ту Цркву, газе благодат коју су добили, одбцјају ону која им се нуди, умиру за Бога, да живе за своје безумље, за себичност своју, за тијело своје! А што и име хришћанско неће још јавно да одбаце, то је само за то, што им то име користи доноси у друштву нашем. С њиме су међу нама слободнији и сигурнији, с њиме- су у праву, да уживају све оне времените користи, које хришћанин у друштву своје браће може да ужива, шта више, они их под тим именом још највише и уживају, јер безобзирношћу својом знају уграбити за се већи дио. Радећи тако, задржавају они име хришћанско још и зато, да на тај начин, остајући - у . друштву хришћанском, могу међу њим већу забуну створити и разједати га. Такви људи презрели су у самој ствари своје крштење, па не могу } г важавати ни кајања. И док су год такови, залудно је с њима и говорити, јер ти су глуви за глас звона, које нас у цркву зове, за њих бадава свиће света недјељица, њима се не рађа божитње сунашце п зора ускршња не пуца за њих. Њих нигда у цркви нема. А нађеш ли их на дру^м.. којем мјесту, не хаснп ти с њима говор чтР^ТТТтттшЈ. Они п^чрнн—н&само у својим струкама и пословима, него и у питањима вјере и Цркве! Они знају све боље од тебе. Они ће те у поносу својем или преко рамена погледати, или ће ти још и доказивати, да су они најватренији хришћани, најчеличнији православни људи! С њима не ћеш на крај изаћи. Док су такви, дотле се обистињује на њима света она ријеч, која вели: ш возл1ожно прогв*кц|енЈШ)(х едннон>, и (Сплд=