Српски сион

Год. IX.

"Г""

Број 16. • ~Г~' "

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТР0П0ПЕ1Е КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 18. априла 1899.

Црква. К. П. Поб-ђдоносцевг — превео: Рад. М. ГрујиК I. Чим се уму јасније показују ноједине карактермстпчне црте сваке вероисповеди, тим се више увераваш, да се вероисповеди не могу сјединити само једним вештачким, измишљеним споразумом о догмату, па начелу узајамног уступања у небитним деловима. Опо, што ]е битно у свакој вероисиоведи, једва да се може изразити и изјаснити на папиру или у одређеном облику. Оно, што је најбитније, најчвршће и најдрагоценије у црквеној вери то се не да схватити, то је слично оној разлици међу светлошћу и сеном, слично је осећају, што је ностао из бескрајног реда осећања, нрестава и утисака, који се једно за другим низаху. Оно, што је најбитније — везано је и исплетено множином тако чврстих жилица с психичком природом сваког народа и с онћим, у њему укорењеним, начелима моралног погледа на свет, да се једно од другога не може оделити. Људи разне вере и разног племена,

при састанку у узајамном опћењу, у многим одношајима, не могу као браћа да се осећају и једно другом руке ируже; но за то, да би се они као браћа сјединили у религиозиом онћењу духа, — треба им да миого и дуго заједио проживе, да један друго1а у свим нриликама живота схвате и испреплету се међу собом у најунутрашњијим жилицама душевне дубине. Тако се догађа, да Немац, који дуго времена у Русији проживи, и не свесио навикне да верује као и Руси, те се у руској цркви осећа као у својој рођеној. Тада он нама долази, ностаје наш, а онћење је његово с нама — иотпуно духовно. Али ни пре ставити не можемо, да би ово или оно друштво протестантске вероисповеди, које је од нас далеко, те о нама само по чувењу суди, — могло се с нами сјединити у једну цркву органичком везом, и постати с нама једно по духу, искључиво на основу књиженог или апстрактног споразума о догматима и обредима. До сада се бар није склонила ни једна црквена унија на основу тога споразума: пре или после открило се лажно начело такове везе, а