Српски сион

О гр. 280.

„СРПСКИ СИОВ."

1Јр. 18

опусти, да пропадне. 1 Појмишо данас и сви владаоци велики значај мира за државе и :;а повјечанство, п разумјеше, како је тешко, а и немогуће да но страдају н државе и све човјечапство, кад мир није у свијету зајамчен, и од туда онај Бо гом благословенп састанак представника свију држава, који се ових дана (у Хагу) држи и којега је задаћа, да се свугдје мпр утврди и да се спријечи све, што би могло да мир у свијету поремети. Мир је најпослнје први услов угледа и напретка и цркве светв. Кад је мир у цркви владао, тада је учињено све оно доброга, што нам црква наша данас даје: утврђена је чиста православна вјера, осуђене су све јереси и расколи, установл>ено је величанствено наше данашње црквено богослужење, уређена је црквена јерархија, одређена је црквена дисциплина, једном ријечју, учињено је све оно, што нам данас показује управо божанску слику цркве наше. На против, у она времена прошлости, кад нпје мир у цркви владао, кад епископат није био онако једнод ушан. као што би морао био по јеванђељу бити. црква је страдала, углед је њезин опадао п јединство се њено рушило. Ово ми кажемо о васељенској цркви; а ово исто можемо рећи и о свима обласним црквама. Гдје је у једној обласној црквп једнодушан и у међуеобном споразуму епископат; гдје је сваки епископ свјестан свог високога положаја, и свог великога значаја у цркви, и према томе удешава свој живот и сваку ријеч своју, а посебно свој рад, како у повјереној му епархији, тако и према браћи епископима, према свештенству и народу; гдје поштовање и послушност везује свештенике са епископима њиховим, и гдје епископи очински и братски поступају са свештеницима; гдје народ штује и слуша епископе, и љуби и уважава свештенике, а епископи и свештеници старају се да по савјести и пастирској дужности својој служе народу своме, да су му прави учителш и искрени пријатељи, да служе своме народу и поуком, и савјетом и примјером у свему; гдје су сви и епи1 Лук. 11, 17.

скопп, и свештенство, и парод, проникнути једиим духом, једном мисли, да буду сви достојнп члановп св. цркве п да јој вјерно служе, — ту црква цвјета, ту се вјера утпрђује, ту морал напредује, ту је Бог. А на протпв, кад у једној обласној цркви чланови цркве, били опи епископи, или свештеници, или свјетовњаци, заборављају пнтересе цркве, и запостављају их својим личним интересима, гдје себичност даје правац, како ће дотични главнији фактори у једној обласној цркви радити и поступати, гдје нема једнодушности међу епиекопима и братског споразума, гдје свештеници сваки по својој памети ради, не обзирући се на то, да ли се то слаже са опћом задаћом св. цркве, гдје у народу нема живе и чисте црквене свијести, гдје према томе у питањима црквеним и црквенонароднима владају несугласице, и услијед тога распре, трвења и дакле немир, — ту у тој обласној црквн неможе битизанарод 1 напретка, нп у погледу религиозном, ни у моралном, јер је сама црква стављепа у немогућност да пружа својпм синовима она добра, којих је по божансгсој установп | својој, она чуварница, при чему п сама она мора страдати, мора слабити п углед јој се рушити А колико је то грјешно пред Богом! Колико ли пе ће моратн одговарати пред страшним Божјпм судом они, који руше мир цркве, н спријечавају је да врши свој божански позпв у свијету! Такав је ето, браћо моја значај мира за цркву свету, за државу, за задружне установе, за кућу и породицу, за душевно спокојство човјека и за све што је свијету овоме. Без мира нема среће, без мира нема никаквога добра. Гдје нема мира, ту владају безбожнаци, јер њпма нема мпра никада, 1 каже сам Бог. 1 Ис. 57, 21. (Свршиће се.)

Проповед на Ђурђев Дан. Говорио у саборној цркви карловачкој Др. Георгије Летић, проФесор Логословије. Одслужисмо службу Вожју у спомен великога мучепика. Прослависмо у великим делима његовим