Српски сион

Б р . 19.

Трговац новосаде.ки г. Давид ЋурЛиЛ иослао је на поклон једно потпуно одјејаније за пресвитера и етихар на чтеце обоје у вредности око 200 Фор. Нека је и овом приликом племенитим дароватељима изражена најтоплија благодарност. Дај Боже на њих се угледали и оетали родољуби, те прилозима својпма припомогли овој у свему оскудној ошнтини.

ЛИСТАК. В Е Д Е Ш К Е. („Грчко-источна црква".) Задарски „ Гласник" иравославне далматинске цркве" јавља: ,Услијед ријешења, донесеног у сједницп буковинско-далматинског св. синода дана 9. априла 1896, а на предлог Његовог Преосвештенетва госп. епископа Никодима, да се не „грчко-псточном", него „православном" означује наша вјера прн штампању односнпх књпга у ц. кр. накладп књига у Бечу, а које је синодско ријешење удостојено врховног Царског одобрења, — дознајемо, да је Љегово Високопреосвештенство, наш госп. митрополпт Аркадије предузео кораке код високе ц. к. владе у Бечу, да би се од Његовог Величанства измолили излјена врховне Царске одлуке од 26. новембра 1864 (Е. Сг. В1. пг. 91), ио којој нашу цркву у сполашњнм односима означују „грчко псточном", него да се та црква пменује „православном". Ми желимо Љеговом Впсокопреосвештенству од свега срца, да успје у својој племенитој намјери". (Прелаз у Правоолавље.) У Дивошу прешле су две породице пз грчко-католичке у православну вероисповест. (Руска црква 7 Рим^) Ових дана, као што јавља рнмскп лист „1\ т огс1", дао је папа свој „р1асе<;" за грађење нове руске цркве у Рнму. Ову цркву подиже руска влада номоћу неколико богаташа, од којпх је један дао милпјун рубаља (1 Ј /г мнл. форината) на градњу исте. (Семинарока зграда 7 Кијев^). Овога лета градиће се у Кијеву ново пространо здање, у коме ће се сместити тамошња духовна семинарпја. Главно здање твориће квадрат, у коме ће бити велико двориште. Здање ће пмати три снрата и један полуспрат при земљи, а на средњеж комаду бпће на четири спрата. Оно ће бпти израђено по тако званом корпдорском спстему, а сви коридори биће прозорима окренути у унутрашњост дворишта. Грејање ће бити цептралном наром и биће сједињено с централ-

ним систематом вентилације. Оспм главнога здања биће нодигнута одељена болннца са 35 поетеља за питомце п купатило за 50 лпца; к томе двокатница са становпма за наставнике п служптеље; послејош коњушница н леденица. Рачунају, да ће на сва ова здања требати до седам милпона комада цигаља. Прсдузимачп су прпмпли да све то израде за 545.000 рубаља. Здање мора бптп готово до 1. августа 1901. г. (Петедеоетгодишвица Змај-Јована Јованови&а). У Загребу постојн одбор за прославу петедесетгодишњнце Књпжевнога рада Змајева Тај одбор је, са потписима њих 57-рнце, пздао 1. маја о. г. проглас на српски народ, којпм га нозпва на светковпну петедесетгодишњице, која отпочиње 13. јуна о. г. у Загребу, а у очи Видов Дана пренеће се светковпна на Плитвичка Језера, где ће се прославнти на сами Видов Дан и спојити са светковањем успомене на Косовске јунаке. Хвала песнику Змају Јовановићу на свему, што је добро урадпо п исневао своме народу. Светковина, која ће му тај рад п то невање прослављатп — дична му била! (Беоеда Карловачке Гимназије). У прошлу недељу, 2. маја, била је беседа Карловачке гпмназнје са овим програмом: Мокрањац Стеван: Херувимска песма 1. гл., VII. п II. руковет; Маринковић Јосиф: Путу крај, Двоглав оро, Хеј трубачу [новије]; 'Гопаловпћ Мита: Појмо Богу; и Иваиишевић Јован: Девојчин н славујев свтговац; од Словена Рус Рнмскп» Корсаковт, Н. А.: Тебе поем, Достопно естт. и Хвалите Господа сђ небест.. Програм је, дакле, богат н изабран с укусом и према потреби. Изведен је красно н вештачкп, а друкче није ни могло бпти под упоавом вештака г. професора Душана Котура. Евала и њему и нашеж гимназијском кору. Хвала н управп наше гимназије, те нам и на овој беседи даде у милој црквеној и лепој српској песми насладе душп. Радујемо се, да ћемо што пре чутп и у саборној цркви композиције црквених песама отпеване на беседи, међу којима видно место заузима Херувпмска песма у композицпји Мокрањчевој. Беседа је прпређена у корпст сиромашнпх ученика Карловачке гимназије, а постигла је ц у материјалиом правцу леп успех. (Издање ремоког Еван!|еља). Францускп слависта Луј-Леже предузео је пздавање факспмиле текста знаменнтог ремског Еванђеља једног од најважннјих споменика словенске књпжевностн. Рад тај извешће се хелиографскп у формату оригинала п по речпма пздавача бпће од велике користп по палеографе п филологе. Ко је рад да си набави тако драгоцену ствар, може се претплатити код наришке књп-