Српски сион

Вр . 20

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 323

екшш су стечајеви на учптсљска места у Ст. Стапару ради спора о држању повторне школе. Унућен је управнтељ у С., да учптељске вборове уредно сазива. — Упућена је дрквена ошптина у Риђици, да за леву певницу иевца постави. — Враћена је молба А. С. учитељице у Ст. 11. радп ослобађања од полажења цркве, да ју путем лесног нгколског одбора ноднесе. — Изискан је извештај од месног школског одбора у Товаришеву, је су лп дневнице и путни трошак за среске учитељске зборове учитељима исидаћени. — Призив В. С. изабраног учитеља у Сг. В. због непотврђења спроведен је Шк. Савету. — Тужитељи у Ст. К. протпв учитеља М. К. упућенп су, да своју тужбу доказима пнсменим поткрепе. — Оснм тога је решено впше нредмега од мање важности. (Свештенички збор) протонрезвитерата Митровачкога, закључпо је, да се прпдружп представци свештенства у Карловачком протопрезвитерату, те заједничкн ју у страхопоштовању подастрети св. патријарху Георгију, у доказ своје непоколебпве синовље љубави и оданостп. (| Протојереј Јеврем А. Или&.) У недељу, 9. маја у вече, премпнуо је протојереј Јеврем А Илић, ректор богословије у пензији, после дугога боловања у 47-ој годинп својега живота. Он беше свршио гимназију у Пожаревцу, богословпју у Београду, а за тим духовну академију у Кијеву. Вратпвши се из Русије у своју отаџбпну, он је постао наставнпком у богословијп п кад оно ступи у живот закон о полагању професорских пснита, он се нрви нријави за полагање п положно га с одличним уснехом. Прота Јеврем А. Илпћ бпо је одлнчан професор, речит беседник, савестан адмпнистратор, а школску књижевност обогатпо је са четпрп уџбенпка о веронауцн и кратком руском граматиком. Он беше један од онпх ређпх родољуба у Ееограду, којп је све своје сдободно време посвећпвао раду добротворних, нросветних и хуманих установа у ирестоници. Тако радећи, он бејаше члан многих друштава, а највише је с успехом радпо у Црвеном Крсту, где је неколико годпна био секретар и члан главнога одбора. — Јеврем А. Илић беше родољубив Србин, одличан наставник, нежан муж, прпмеран роднтељ, добар друг и прпјатељ. При погребу опростише се са врлим покојнпком професор Богословије Јеврем Војовпћ, секретар Дрвенога Крста др. Суботпћ млађи и богослов Драгојевић. Лака му црна земља и к -кчнад пд<иатх. (Браникоро „игнороваве".) У 54. броју ппше „Браник" овако: „Прошле недеље одржао се све-

штенички збор Карловачког протопрезвитерата, на коме су свештенпци нзјавили жељу, да се иромене изборнн ред, те да свештенпци бпрају засебно своје носланике. Мн о томе нисмо говорили, јер нам је та „бура у чашн воде" изгледала сувнше незнатна. Ако један претопрезвитерат н тражи таку измену. то „једна ласта не чини пролеће" и ми смо држали да тај покрет треба пгноровати." На поменутом збору је нитање изборнога реда тек споменуто. Изјава гледе истога иије учпњена, нити донесена, него је остављена ширем збору. Каква ће она битп — сигурнп смо. Зашто ју „Бранпк" пре времена спомиње, то ће он зиати у своме „игноровању". Ми то „игноровање" Браниково за сада региструјемо, тек да се свештенство и оиет уверп о нежној пажњн, које га „Браник" удостојава. (Језуитска посла). По налогу папском, недавно су унесена у „индекс забрањених књига" дела чувенога вирцбуршког католпчког професора Шела. Између много важнпх његовнх богословских дела „Католпчка догматика" заузима врло угледио место у римо-католичкој литератури. Али Шел, као савесан учењак није хтео у својим делима ниско се клањат.г нред претеранпм п иеправедним захтевпма папизма. а у више ирплпка јавно је показао своју антипатпју спрам моћног језуптског реда. То је веБ доста било, па да га ови забележе у списак „опаснах" по цркву. Но када је Шел бпо изабран за ректора универзитета држао је врло смео говор, а за тпм још издао дело „Католпцизам као принцип ирогреса" у ком узгред нанада неморал језуита, тада је сасвпм пао у немплост како код папе, тако и још више код језуита, којн сад на све логуће начине радишо код папе да осуди Шела и дела његова. Папа то п учипи заповедивши прошлог месеца да се у „Индекс забрањених књига" унесу ова ПГелова дела: 1.) „Католичка догматика" у 6 књига од доктора богословпје и фплозофије, а професора анологетике 1889— 1893. 2.) „Божански основп Хрпшћанства" у 4 књиге 1895—96. 3.) „Католицизам као принцип прогреса" 1897. год. п 4.) „Ново доба стара вера" 1898. год. Приметити иам је, да су та, дела наиисана против протест&ната п строго научнпм доказима п закључцима побијају многа протестантска начела. Али језуите су осећале, даје ирофесор у њима наперио своје ударце, колико против протестаната, толико п против њих, протпв њиховог метода и духа, те су се пре решпли да ступе, тако рећн, у свезу са протестантпма против „опасног" професора, него што би му опростилп такав поступак протпв њих.