Српски сион

С тр . 310.

„СР11СКИ СИОН. и

бр. 20

многи су сазнавали потребу, да се одозго добије мир. Ти, Госжоде Баже наш, мир да) нам , — молио се нророк Исаија. (Ис. XXVI. 12.) II гле Христос поново враћа људима изгубљени мир. Кпез мира, и миру Његовом иема краја па иресшолу Давидовом — пророкује у старом Завету о Христу пророк Исаија. (Ис. IX. 6. 7.) Јер Је Он мир наш, говори апостол, —- који сбоје састави у једно, и ранвали ограду, која је расшављала, неиријашељсшво шелом Својим, закон заиоведи наукама укинувши, да из обојега начини Собом једнога новога човека, чинеЛи мир, и да помири с Богом обоЈе у једном шелу крсшом, убивгаи неиријатељсшво па њему. И дошавши благовесши мир . . . даљним и ближњим; јер Он доведе к Оцу обоЈе у једном духу. (Еф. II. 14 —18.) Христос је дакле мир. Он нам је тако рећи куиио мир, разрушени нашим гресима. купио га ценом Својих подвига, Својих страдања, Своје крви, успоставио мир између Бога и човека. Христос је имао у себи мир божанственим начином; мир је тај царевао у срцу Његовом, говорио устима ЕБеговим, видео се у свима Његовим делима и поступцима. Обузет тим миром, Христос га је проповедао и људима: сво Његово јеванђелије нЋЈе ништа друго, него јеванђелијеЈсротости и мира. И остављајући овај свет, Христос нам је оставио мир, као наследство по Своме Завету, као плод Својих иобеда, као свештену драгоценост, ирепоручену нам ради чувања и употребе. Мир Свој осшшљам вам, мир СвОЈ дајем вам, —- говори Христос ученицима својим у опроштајној беседи с њима, (Јов. XIV. 27.) Ради распрострањења мира по целоме свету, Он је иослао у сили Духа свога, влаго к-кстк8|«цЈир лшрх (Рим X. 15.), преко којих је утврдио у цркви својој слоко при/ииренТА. (2. Кор. V. 19.) Убеђујући Хришћане, да носе у себи то слово мира, да чувају уединсшво духа у свези мира , св. апостол Павле показује нам за то темеља у том. што смо ми чланови једне цркве, што ми сачињавамо једно шело један дух, што смо ми иозвани у једноЈ нади звања нашега, што је у нас — један Госиод, једна вера, један Бог и Отац свију. (Еф. IV. 3—6.) Нама Хришћанима дакле више него икоме треба да је својствен мир, више него икоме и нама је својствено бити миротворцима. Ми смо приведени Христом миру,

исповедамо Његово учење, хришћанску религију — религију мира, сједињени смо у једном телу цркве Христове, имамо највпши цример и поуку у самом Христу Сиаситељу. Но у чему се сас/гоји подвиг мнротворца? Шта треба да чинимо и како да поступамо, да би испунили обавезу грађења мира? Господ о овој обавези говори иосле тога, како је нацртао пут за достижење других савршенства, иоказујући нам, да је врлина грађења мира — плод других врлина и савршенства, њихово спољашње иоказивање и као неки сјај. Онај није способан измирнти се са другима и измирити неиријатеље, који се није измирио с Богом номоћу искреног сазнања својпх греха. и помоћу покајања ради истих. Онај се не може измирити и друге мирити, ко сам не влада својим душзвним узбунама и страстима. ко се предаје гневу, срџби и другим пороцима. Онај се неће старати о миру и измирењу, који сам не тражи мира с Богом, ко се не сгара за своје оправдање нред Њим помоћу вере у Исуса Христа и помоћу чувања Његових заповеди. Потребно је имати у души љубав н милосрђе ирема, ближњима, да би се искрено старали о чувању мира са њима, и о добави им великога блага мира. Само у оном човеку може бити искрена и стална жел^а за иомирењем и измирењем других, који се стара о чувању мира у чистом срцу. Ко је достигао сва та савршенства, тај је сгупио на прави иут, који вод[Г~деетижењу и извршењу врлине миротвораца. Да ^и^дакле били миротворцима, да би умели стално чувати лир са другима и излирити непријатеље, треба прво иостићи мира с Богом и са самим собом. Мир с Богом може човек имати помоћу побожности. Вршећи закон Божји, иокоравајући му се у свему, удешавајући вољу своју црема пресветој вољи Божјо.ј, човек постиже мнр с Богом. И заиста, како да не буде мира у души, која нема у себп друге воље осим воље Вожје и која све прима из руку Божјих? Напротив — удаљујућн се од Бога, нротивећи Му се, да ли је ико икада нашао покоја? Зато је Давид некада и узвикнуо: велики мир имају они, који љубе закон Твој. (Пс С. XVIII. 165.) Мир с Богом доиринаша, да се у човека усели унутрашњи мир, мир са самим собом. Тај мир је — ириродна последица мира с Богом Човек постиже мвр са собом помоћу господства над страстима.