Српски сион

С тр . 352. .СРПСКИ СИОН" К р 22

хачког, иреч. г. Гаврила Бољарића у име народа ноздрввљено. Његово Високопреосвештенство се захвалило на ноздраву и у подужој беседи, поучило је нрисутни народ, упутивши га, да буде чврст у вери, одан узвишеном Владару и драгој домовини, да чува своје народне особине и име своје, да чува и негује своје народне обичаје. које је од својмх иредака примио, и да се клони свега онога. што га може материјално упропастити. Ову дивну, ноучну и за народ разумљиву беседу, која је ишла од срда к срцу, иримио је народ са неонисаним одушевљењем, и клицању „живео!" не беше краја Ио свршеној молитви отишло је Његово Високопреосвештенство у свој стан код преч. г. проте, праћено одушевљеним усклицима народним. У 9 сахати почела је архијерејска служба, на коју се искунио толики свет, жељан да види свога архијереја и још невиђене архијерејске службе, да се од силног народа ни у норту црквену није могло ући. У цркви су на одређеним местима стајали нредставници свију нолитичких власти и разних корпорација. Дирљив призор беше, када је Његово Високопреосвештенство за чтеца произвео малога Радослава Андрића сина нредседника црквене ошнтине. На овој служби рукоположен је за ђакона и новосадски нротопрезвитерскп канелан г. .Јован Вујин. И тако је овдашњи народ нмао ирилике да види и оне свештене радње, које до сад никада нмје видео. Свет, и наш и стран, стајао је, тако рећи један другом на рамену, само да се може наужнвати у досад невиђеном призору. На кору су појали учитељи и други чланови мохачке омладине, који су за ову прилику певачко друштво саставили. После свршене службе примало је Његово Високопреосвештенство у лено украшеној и искићеној срнској школи поклонство разних изасланства политичких власти црквених, онштина, школа. и осталих корпорација, којих је толико било, да је нримање до */ 2 2 трајало. Свештенство барањс.ко предводио је окружни протопрезвитер пречасни г. Гаврило Бољарић, а срнско учитељстви, које је у лепом броју било застуиљено, предводио је наш референт, г. А. Јорговић, који је за ову ирилику из Новог Сада дошао. У 2 сата био је свечан обед у мохачкој

касини, на коме су учествовали осим Његовог Високопреосвештенства сви врховни представници иолитичких, црквених и школских власти, високи званичници из Печуја и Мохача, речју, најодабранији елементи, како српски, тако и осталих вероисповести и народностп. Овом нриликом су учествовањем својим у дочеку показале остале народности необичну љубав и поштовање према Његову Високопреосвештенству, који је својим љупким опхођењем на мах све задобио. Та љубав и оданост према, Н>егову Високопреосвештенству од стране Мађара, Немаца и осталих народности, као и пријатељски одношај према Србима овдашњим, налази свога узрока и у вазда родољубивом раду овдашњих одличних Срба, као што је земаљски посланик г. Јосиф Јагић, даље председник црквене општине и др. Теодор Андрић и др. На овоме свечаноме обеду иало је много лепих и одушевљених здравица Његовом Високопреосвештенсгву у којима су говорници наглашавали благотворни утецај, којп ће састанак архијереја са својом паством, као и нријатељеки одношај са врховним државним и управним властима, ио даљи развитак црквенонародног нам живота имати. После нодне је Његово Високоиреосвештенство дошло на, вечсрње, којом приликом је како црква, тако и порта била дуиком нуна, света Иосле свечано одслуженог вечерња нрочитан је народу брзојавнп ноздрав Његове Светости иреузвишеног г. патријарха Iеоргија, који је иоздрав са неописаним одушевљењем и дуготрајним усклицима радости примљен. После вечерња је искупљена младеж у порти играла коло, и Његово Високопреосвештенство окружено господском пратњом бавило се дуже времена, гледајући забаву омладине, која је Његово Високопреосвештенство ири поласку благодарно и одушевљено поздравила. У вече је земаљски иосланик г. Јосиф Јагић у част Његовог Високоиреосвештенства давао госнодску вечеру, на коју су били позвани сви одличнијн представници разних власти и корпорација, које су у дочеку учествовалз. Сутра, у понедељак, посетиће Његово Високопреосвештенство овдашњу српску школу, капуцински манастир, боницу и учиниће неколико посета, а носле нодне отићи ће са својом нратњом у Шумберак, за тим у Дуна-