Српски сион

О тр . 354.

је срце твоје пакосно ако смо ми добри и попустљиви ?" Г. нлебанош је само своје незнање показао, кад је тврдио, да се код нас не држе свакидашња богосдужења, о Ускрсу не освећујејестиво итд. 0 свему томе требао се претходно известити, па тек онда неке тврдње износити. На пребацивање његово, да ми сматрамо за главу наше Цркве Госнода Исуса Христа, а овамо се ругамо и гнушамо поздрава „Хваљен Исус", можемо толико одговорити, да код нас тај заиста лени хришћански поздрав није уобичајен, али да га се никако не гнушамо и да му се не ругамо, већ ако нас ко њиме поздрави, ми му сходно и отпоздравимо, а не да забрањујемо примање истог поздрава, Најзад ћемо се обазрети на тврдњу г. плебаноша, да нравославни у оиште врло мрзе римску цркву. И ова је тврдња неистинита. Илузорно је и доказивати толеранцију иаше цркве према свакој вероисповеди а особито хришћапској. На иротив и историја света и историја нравославне цркве и повест срнскога народа, па и садашњост, јасно нам сведочи, да се у римској цркви заборављало на љубав, коју је Христос нроповедао, те се у место тога нроповедало а и данас ироповеда, да треба мрзити сваког оног ко није у њезиноме крилу. Оволико нађосмо за нотребно да се позабавимо с тврдњама г. илебапоша, уздајући се да је ово први, али уједно и последњи пут. Ст. С. И лки ћ.

Позив. Дана двадесетосмог Фебруара 1899. ирешло је у Сантову више од хиљаду душа у иравославну веру. Пошто придошла браћа нису у стању И1) својих соиствеиих средстава цркву, школу и парохијски дом да нодигну и да набаве све оно, што је за опстанак једне црквене општине иотребно; а уздају се у нашу помоћ — образовао се у Сомбору потписани Одбор, који је на себе примио ту хришћанску дужност, да на горњу цјел покупи милодаре у народу нашем. У ту сврху штампамо И овај позив, обраћајући се њиме у првом реду на наше црквене општине, молећи их, да прихвате ову свету ствар и у помоћ притеку новчаним прилозима, а тако исто и да посре-

СИОН". Б р . '22.

дују ради што обилатијег одзива од стране појединаца у своме месту. Поред црквених општина обраћамо се и на сву осталу православну браћу и сестре, молећи их, да сваки и свака но своме могућству приложе на ову свету цјел ; јер овде је п најмањи дарак велика задужбина. Иовчани нрилози нека се шаљу на одборског благајника госн. Милпвоја КаракашевиИа књижара у Сомбору. У Сомбору 7. Маја 1899. године. Прота Љубомир Купусареви!. председник. — Др. Пера Цветкови^ потпредседник. — Иоидор Новакови! иеровођа. — Жарко Ј. ПоповиБ перовођа. — Јаша Гергуров контролор. — Миливој КаракашевиБ.. благајник. Чланови одбора: Јонан Арсеновић, Стеван Арсеновић, Јован Благојевић, Младен Ворђошки, Марко Бељански, Др. Ненад Бикар, Др. Јован Вујић, Никола Т). Букићевић, Петар Вукићевић, Никола А. Вуић, Стеван Вукићевић, Милутин Гавриловић, Др. Паја Дракулић, Др. Стеван ил. Зако, Љубомир Јездимировић, Никола Ковачић, Др Давид Коњовпћ, К. А. Косанић, Младен КоњовиЈ1, Др. Стеван Кронић, Никола Кирјак, Стеван Лугумерски, Новак Машић, Јован Момировић, Никола Малешевић, Тодор Обушковић, Ђорђе Павковић, Др. Ђена Павловић, Милан Стојшић, Цвета Шиђански.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Светост,) патријарх српскп, преузвишени господин Георгијв ВранковпЛ, благоизволео је посетити манастпр Беочин, на дан овогодишње његове „славе" (Опасов Дан) у пратњи г г. протосинђела дра Георгија, Ј1ет и ћ а, иротођакона Данила Пантелића и јерођакона Мирона Војновића. Истога дана богослужио је св. патријарх св. литургију, уз многобро.јну асистенцију, на радост и душевну насладу многобројнога побожнога народа на манастирску „славу" искуиљенога. „Славскг, игуман" био је Привино-Главски игуман нреподобни г. Теофан Косовац. Његова Светост благонзволела се, у пратњи дворјана, вратити у своју резиденцију у петак иред вече. (Испит зрелооти) на Карловачкој гимназији отпочео је јучер у суботу, под председниигтвои кр. зе-