Српски сион

С тр . 374.

^СРПСКИ СИОНЛ

Сви се моле из својих кљига, чо како је сваком у руци његова кљига, то је јасно, да свако жели да буде и пред Богом сам за себе, не губећи своју индивидуалност. Веле још, да се за ових 20—80 гогина у том погледу догодила знатна промена; места, на име, у цркви нису преграђена чврстом нреградом, те им је нриступ сада слободнији, но што је нре био; а пре, особито у провинцији, и места у црквама удешавана су с особитим засторима, да би се господар сваког места могао мирно молити с потпуном преданогаћу, па да га ни сусед при том не буни! Како се јасно одражава у том црквеном раснореду — историја тамошњег Феудалног друштва, иа и сама историја тамошње црквене реФорме ! ИоМШу и §еп1у чине све и све за собом воде с тога, што је све у њиховим рукама те све себи привлаче, на и право на место у цркви, које се мора купити. И само свеЛенослужење — нраво је извесне врсте, које се даје по цену. Пасторска места, с нравом на извесан доходак или издржавање из касе, састављају у Енглеској нригтадпост баштинскога нрава, иатропатства, а избор на извесно место спада у надлежност или пеких господара дотичне земље, или круне, но не толико због моћи државног, колико Феудалног владалачког права. Отуц и пастор, који је независно од парода постављен, те од њега ни у погледу издржавања не зависи, јавља се у сред народа као кнез с више постављен. Пре свега црквена се дужност сматра као иривилегија (ргеГегтеп1) и достојанство; а сгид је и рећи: то достојанство служи као предмет за гадну трговину. Места главних свећеника (шситћеп1з) могу се продати по извесну цену, одмерену по капитализацији дохотка, исто тако, као што се дају новереничка, бележничка, трговачких агената и др. слична места. У омиљеном енглеском листу, у засебном одељку објава о т. з. ргеГегтеп1з, наћи ћете чигав низ предлога, да се купи ово или оно свећеничко место, па се описују дохоци. Хвали се место са његових удобности за живот, описује се кућа, положај места, означује се доходак и износи цена с напоменом, да је садашњи тсит1>еп1

стар толико и толико година, те, сигурно, не ће још дуго користити се својим иоложајем. Ради преговора упућује се да се има обратити овде ил' онде У Лондону, шта више, излазе нарочите новине („Тће Сћигсћ ргеГегтеп1 ге§1з!гаг") с потанкпм описивањем доходака и угодности свакога места, ради знања и равнања оних, који желе да га но извесну цену куне. Веле, да је с нолитичког гледишта врло добро, кад се свако ираво, лично или друштвено, задобије борбом. Може бити свако друго право, само никако не право на друштвену молитву у цркви. Није ништа чудно, што се друштвена савест не може да задовољи таковим црквеним устројством, и ако је Енглеска та покрајина, где је установљена државна црква, та класичка нокрајина ученог богословља и диспутација о вери, — од времена реФормације постала покрајином дезентира сваке врсте. Религиозна и молитвена потреба у народној маси, ие иалазећи за себе места и задовољства у подигнутој цркви ночела је да тражи излаза у слободним автопомним црквеиим зборовима и у разноврсним сектама. Делење црквеног обреда овде је претерано разнолико већ међу становницима најнезнатнијег местанцета. Сама установљена црква дели се на три сгранке, а ирииадници сваке те странке (т. з. Високе, Ниске и Широке цркве) имају обично своју цркву и не иду у туђу. Тако у малом селу, где нема више од 500 људи сталних насељеника, постоје често но три англиканске цркве, а осим тога, три цркве методиста, трију разних група, које се разликују у неким врло финим и канрисним ситницама, па већ не опће међу собом. Иосебна је црква за нрвобитне или Веелејеве методисте, за тим за, конгрегационисте, па за тако зване библијске хришћане. Последњи су управо методисте, но пре неколико година оделише се само за то, што држе, противио осталима, да ожењени не могу заузети звање црквеиих евшђелисша. Ето колико црква — богатих, дивних и великих цркава има у једном селу! Све те секте и скунови одликују се неким особинама у вероучењу, каткада врло финим