Српски сион

С тр . 598.

„орпека сион."

Б р . 25

кадгод готов и на жртве — једном речи, ваља бити човек. Да, у томе је сврха, проста и узвишена сврха свега образовања и наставе, да будете једном људи, нотпуни људи с памећу и срцем на свом месту, а то је: да сге кадри осетити и просудити, одлучити се и хтети увек оно, што је лепо, што је истинито, што је добро. Снабдевени знањем од сваке руке, темељним знањем, које дисциплинише ум, облагоређене душе и воље, воље сталне до карактерности, да пазите на себе и на своје доетојанство као цвет и узданица народна, те да оправдате његово надање и вратите уштеду и труд уложен око вашег одгоја тиме, што ћете му бити помоћ и пример како ваља бити умерен у животу и жељама, скроман и мудар у нонашању, како се испуњавају обвезе, негује пријатељство, ноштују старији и упућују млађи, у кратко, као што споменух, живити не само за себе него и за друштво, што је више него иојединац, који све што га чини човеком, има само од њега, њему да захвали, а ко га, радећи нротивно, ноткопава и обара му ред, недостојан је свога имена и кривац што заслужује ошпту осуду, од чега нека Вас Бог сачува. С таким мислима о Вашем будућем позиву. свесни и верни задатку своме и школе, пођите и понесите дома родитељима и роду њен и наш нријатељски поздрав — пошли у добри час ! Пооле овога говора, који је од многобријне угледне публике поздрављен веома симнатично, декламовали су седмошколци : В. Царићевић српски, М. Протић латински, Б. Јеремић грчки, Ј. Вученови!! немачки, Стев. Симеоновић Француски, и Коста Десимировић ученик IV. разр. маџарски. После декламацпја ових, које су са допадањем примљене, завршена је свечаност умилним иевањем гимназијскога кора П-ге руковети Мокрањчеве. Нека је и овом ириликом изражена хвала славној унрави и вредноме нроФесорскоме збору наше гимназије, да су ове свечапости завели и да их изводе са пуно пажње и љубави. Те свечаности имају своју многу и практичну вредност, како за учснике наше гимназије, тако и за публику. А да су оне у складу и са младићким

идеализмом, којим треба наша омладина да полеће, то је потврдио и на овој свечаности пламен илеменитога жара, који се са душе јој излевао но ведром лицу поноса ђачког и младићког, а одсјајивао у бистрој сузи, и женскога и мушкога срнскога ока присутне публике, зар у доказ, како се радујемо честитој узданици својој. По завршеној свечаности, раздане су ученицима сведоџбе, а но том је проФесорски збор предстао врховном патрону гимназије, Његовој Светости преузвишеном господину, патријарху Георгију БранковиДу. У име збора поздравио је Његову Светост управитељ г. Вујић, смишљеним и за ту ирилику сходним говором. ЈВегова Светост благоизволела је проФесорски збор и овај поздрав примити познатом својом љубазношћу, изразити своје високо задовољство са напретком гимназије, ревним радом наставника и новољним успехом тога рада, те зажелити честитим наставницима срећне Ферије, како би, окрепљени потребним одмором, зановљеном снагом и досадањом љубављу и опет могли присгунитц своме племенитом и узвишеном наставничком задатку.

Дописи. У Сантову 7. јуна 1899. Познато је већ велештованим читаоцима „Орискога Сиона", да је довољно велики број овдашњега православнега српскога становништва, руковођен побожним тежњана, обишао манастире; Раваницу, Јазак, Хоиово и Крушедол и иоклонио се светињама нашим, које се у поменутим светим обитељима налазе. Узиут је побожна дружина ова прошла кроз главнија српска места, где је свугде искрено и одушевљено дочекивана и испраћена. На завршетку хаџидука, православни Сантовљани су дошли и у Сремске Карловце, на иоклоњење преузвишеној Поглавици наше Цркве и доброме Оцу српскога народа, који у овим пределима живи — с.ветоме Патријарху Теоргију. Његова Светост их је с очинском љубављу дочекала, угостила и посаветовала. Тајанственим дејством молитве окрепљени, поуком и саветима својега Архииастира и својих паслира у вери иравославној утврђени, љубазним дочецима и пријемима своје једнокрвне и једноверне браће убеђени и осведочени о великој љубави коју гаје према њима вратише се иобожне хаџије наше дому своме у четвртак 3. јуна ио подне. Дочекао их је нред