Српски сион

Стр. 446.

„ОРПСКИ СИОН."

Н р . 28.

Грујића учптеља и гђце Јелене Панковићеве учитељице. Школ.-.ки одбор чине, г. г. др. Богдан Медаковић председник, Милан Рогуља професор преиаранднје, месни школски надзорник, те одборници г. г. Никола Гавела лесни судац, Мојо Медић професор реалке, Петар Ненин нрофесор реалке, Амвроспје Павловић игуман и нарох, Јован Петровић професор и катпхета Мита Грујпћ перовођа. Школ ски лечник Је г. др. Ђура Ивковић. (Карловачко граЗјанско певачко друштво,) иод управом вреднога коровође г. Душана Еотура, певало је први пут у патријарашкој капели, на дан св. Аностола Петра и Павла у дољној цркви Карловачкој, а трећи пут о посвећењу новога епископа Бачкога, впсокопреосв. г. Митрофана Шевића у саборној цркви. Крај свих тешкоћа, које је г. коровођа имао да савлада, друштво је задовољило својим певањем п преко очекивања. Желимо, да се број обучених певача умиожи у томе новом, нама мплом грађанском Карловачком певачком друштву, што ће без сумње вештпни и труду г. Котура за кратко време поћи за руком., (Руска црква у Хеској.) У септембру довршиће се и осветпће се у Хеској православна црква, која се градп у спомен иок. руској царици Марији Алекандровној, бившој хеској принцезп. Цркви ће бити храм св. Марија Магдалина. Почели су је градити у октобру 1897. г. и стаће близу 400.000 дпн. Иконе за цркву израдпо је познати рускп уметник Васнецов. КЊИЖЕВНИ ОГЛАС. БРАНКОВО КОЛО ЗА ШШ. 11Ш Ш 1МШ1ШИ ВЛАСНИК И УРЕДНИК 1ЦЈ4 ^РКОВИЋ 4Д4РВ V. год. У Срем. Карловцима бр. 27. САДРЖАЈ: Милета Јакшић [Сри. Црња]: Иролетње јутро на селу. (Песма). — Алекса Шантић [Мостар]: Потоњи санак. (Песма). — Владислав [Рељево]: Зимско јутро. (Песма). — Даница Бандићка [Велика Кикинда]: Зима и иролеће — ГроФ Л. Н. Толсти: Васкрсеније (Роман 12. — Про®. Милутин Јакшић [Карловци]: 0 Арсенију IV. Јаваиовићу Шакабенти. Лекције из историје карловачке митронолије 25. Др Л. Томановић [Цетиње]: Г' Руварац и Моп1епе§тта. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Просветни и друштвени гласник.

Нове књиге. Бесједа о значају православља у животу п псторији српскога народа Говорио протосинћел Серафим Калик на далматинском Косову 15. јуна 1899. год. о прослави десетогодпшњице освећења цркве Лазарице. Задар. Штамиарија Ш Артале. 1899. Говор. Говорен21. новембра на Ваведење 1898. год. нри освећењу обновљене св. тројпчне цркве у Земуну, иротојерејем Димитријем Руварцсм , иарохом исте цркве Пздање св. тројичне цркве. У Земуну Штампарија Јоваиа Пуљо 1899.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Ш. С. 192. ех 1899 114 1 — 3 С Т Е Ч А Ј. Овим се расписује стечај на два евентуално и више упражњених шггомачких места стипендијске закладе иок. Атанасија Бале са годишњом стипендијом од 63 фор. а. вр. Стипендије из ове закладе, које су у три разреда, по 63 фор., 84 фор. п 105 фор. подељене, могу се поред ностепеног промпцања из нижег разреда у виши, нодарити само гаковим православним учееицима гимназије, богословије, свеучилишта или академије, који спадају у оисег срнске митроиолије Карловачке, а који не уживају нити друге какве потпоре, нити пак стипендије, што су истим основатељем код протестантских наставних завода у Дебрецину, Шорошнатаку и Пожуну установљене. Сродници основатељеви имају првенство иред другим молитељима. Молитељи треба да поднесу своје крштеним писмом, школском сведоџбом и сведоџбом сиромаштва снабдевене молбенице најдаље до 1. (13.) августа 1899. сри. нрав. нар. школском савету у Карловцима. У Карловцима 8. (20.) јума 1899. Председништво сри. прав. нар. школског савета. А<1 С. 0. 3610.'1140. ех 1899. 91 3-3 С Т Е Ч А Ј. Од сгране нодписанога као врховног управитеља стинендпјске закладе пок: Јована и Марије ТрандаФил, становника негда новосадских, овим се обзнањује, да ће се салашка земља те закладе лежећа поред Ки сача у тако званом Најгрунду под парц. бр.