Српски сион

С тр . 440.

„СРПСКИ сион. и

1>р. 28

и обдарене мудрошћу, потпомогните најмлађега брата свога братском љубави вашом'а мудрим саветима мене слаба и неискусна у тој и такој великој и тешкој служби епископској. А како Теби да благодарим Свјатјејши Патријарше и ЛЈитрополите мој, како да благодарим у синовној оданости Светости Вашој за архипастирску милост Вашу, којом сте ме од онога часа када ме изволесте примити под окриље своје те повратити натраг у митрополију карловачку, обасипали за ових последњих осам година дана. Како да се захвалим за Ваше Светости старање о мени, за очинску бригу Вашу, за снисхођење Ваше слабим немоћима мојим, како да захвалим на указаним смерности мојој доброчинствима Вашим о унапређењу моме ево до овога чина и звања. Немам речи, да изразим душе и срца осећај захвалности Светости Вашој, ја остајем дужник Твој свети Патријарше и Митрополите мој, а потоња дела моја и пред небом н пред земљом нека сведоче о синовној захвалности мојој. Но ипак молим Светост Вашу, да изволи примити уверење моје, да ћу вас жпвот свој по пуним врлинама примеру правога архипастира, у колико до сила мо—_4ИХ стоји, вазда управљати, да ћу дужну верност^и-ххвдгдатињу послушност радо указивати, и дгР"1ту ее без престанка старати, да се покажем досТојан~цЈш.љње патријарашке љубави Твоје. Још .једну молбу имам, свети Патријарше, да ме Твоја истинито хришћанска љубав и искуство прати и саветом у помоћи буде и у не далеком од Тебе крају моме, над којим ме Дух свети постави за епископа, да би вршећи своје тешко и високо звање епископско, свагда памтио завет апостолски: дцн |;к1\-х челок'ккимг/, оугождалх, ХрТстокх равх нс кк1\-х ©уки> кк1/га (Гал. 1, 10). А сад благодарим и теби, пречасни клире обојега реда, свима вама високоблагородна господо, мили знанци и драги пријатељи моји, који дођосте амо на славу ову моју да угледате, како Владика на (»ака ско*го рбки коз/ш\хтх, да до-

ласком вашим увеличате свечаност ову и прославите заједно са мном у топлим молитвама Оца и Сина и светога ЈЈуха. А како опет да захвалим вама, заједничарима ове славе наше, избраницима пречасног свештенства п милога народа епархије бачке и мојим драгим Ноносађанима на такој п толикој према мени указаној искреној љубави, усрдностп и наклоности вашој, с којом пропратисте. радосно и вољно и избор мој за епископа вашег, а ево и многобројни потекосте данас на ову нашу заједничку славу, радост и весеље са искреним жељама и надама, да заједнички порадимо на бољитку цркве, школе, просвете, морала у народу епархије бачке. Све ме то крепи, снажи, теши и дичи у тешкој служби еппскопској мојој. Ј 1з свега тога закључујем, да смо се већ одмах у почетку, пре мога доласка још у милу средину вашу, упознали и разумели, те могу са Пастироначелннком Христом рећи већ сада: знак> л ^ оа , н зндјотх л « а / иоа (Јов. 10, 14). Желим пак, да епископство моје у средини вашој буде свима вама на утешну радост вашу, и да благодат, милост и мир од Господа и Ј)Ога п Спаса нашег Псуса Христа с вами свагда буде и да се преумножи. У данашњи вам дан пак ја сведочим са овога светога места, да долазим у средину вашу да вршим течење своје са радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведо~чИЕ~тгашл«-4еванђелЈ4е^лагодати Вожје. Бог ми је сведок, да вас љубим љубавл^у Исуса Христа, и за то се молим Богу да љубав ваша још више и више изобиљује у разуму и у свакој вољи, да кушате што је бол^е, да будете чисти и без спотицања . . . напуњени плодовнма правде кроз Исуса Христа на славу п хвалу Божју (Фил. 1, 8—11). Благодарно се сећам и у овом свечаном тренутку блажене сени великог јерарха православне српске цркве далматинске, блаженопокојног епископа Стефана, који је не само благословио ступање моје у чин монашки и двогубим полагањем светитељских руку својих низвео на мене благодат ђаконства и