Српски сион
Врој 28.
„ОРПСКИ сион-
Стр. 439.
моје усколебало у мени, дркће ми нога под теретом велике одговорности епископског звања мога, те се душа моја и сада узда у Тебе, велики и добри Боже мој, и под сен крила Твојих склањам се ја. У Тебе се уздам, јер Ти не остављаш оних који Те траже. К Теби, Спаситељу мој, узданицо свих крајева земаљских и народа преко мора далеко, подиже се и у овом тренутку душа моја, погледај на ме и смилуј ми се, и чуј молитвени глас и речи уста мојих: немој одвратити лица Свога, немој оставити слуге Свога, буди помоћник мој, буди штит мој који ме заклања милошћу Својом, немој ме одбити и немој ме оставити. Десница Твоја нека ме храни и чува. Нека се покаже сила Твоја у слабости мојој. Дај мени слабоме и немоћноме моћи и силе да могу пасти чистим срцем и водити мудрим речима поверено ми духовно стадо на славу имена Твога и на величање хвале Твоје, а на напредак свете цркве православне и на корист милог ми народа српског. А сад, после Бога Свемогућег, у светој Тројици једнога, смерно благодарим по ново и са овог светог места земље господару, Његову Царском и Апосголско Краљевском Величанству Францу Јосифу I на великој, монаршкој, превишњој милости, којује нада мном најмилостивије благоизволео показати, те Својим превишњим владалачким одобрењем осна^ жити светога Синодсг-јт^гцгоглнШњГ избор мој за егшскопа епархије бачке, са искреним осећајем најтоплије благодарности и признања молим се и молићу се, да десница Божја сахрани и укрепи Његово Царско и Апостолско Краљевско Величанство и сав прејасни владалачки Дом, да може владати над нама у миру и тишини на многа још лета. Благодарим по том усрдно и високој краљевској Влади утарској, која је својом наклоности према мени излив владалачке милости у Његова Величанства находити изволела. Благодарим смерно и усрдно и члановима светога архијерејскога Синода овопределне цркве српске, што смерно-
сти мојој једногласним избором својим изволише поклонити високо архијерејско поверење своје, те примити и позвати смерност моју у свети збор свој и узвисити на највише, најсветије али и на најтеже звање епископско. Свесрдно благодарећи препоручујем себе архијерејској милости, заштити и љубави, с којом у венац сабора архијерејскога стати и верно пребивати од Господа Бога искрено желим. Хвала по наособ Вашој Светости и вама, преосвештена Господо, на труду вашем око овог величанственог и пуне тајне свештенодејства, које данас нада мном извршисте. Нада мном се извршило данас нешто слично ономе, што се извршило над апостолима, егдл скончака)(8сА днГс пАтдЕСАтницк! (Дел. ап. 2, 1). Хвала дакле вама на топлим молитвама вашим, које извршисте уз полагање светитељских руку ваших на смерности мојој, те тврду веру имадем и у себи носим, да се у гласу ваших архипастирских једнодушних молитава сишла и на мене благодат свесветога Духа, и да се сила Његова, која је испунила апостоле у часу свечаног силаска и од њих без прекида силази тајанственим полагањем руку, дотакла и мога духа и канула у њему ону капљу небескога мира^.лнубожанствену искру, ^за^ЈШ^е-атгбстол Павао брижљиЕШ_сзлетује рукоположника -^^вш^г-ТиЖотиЈа да чува и храни. Узнесосте Богом изабрани светитељи Христови за мене к Господу топле молитве ваше и благословисте мене на подвиг службе која ми од данас предстоји, те се и ја уздам, да се полагањем руку светитељских ваших допунило данас моје духовно сиромаштво и да се лечи моја морална слабост; те полажем све надање своје на благодат Божју, да ће ме ојачати, оснажити и укрепити Духом Својим светим, да подигнем и понесем крст свој овај на слабим раменима својим у овим тешким данима по црквенонародне и просветне одношаје наше. Те у тој вери и са таким надом полазећи у своју епархију уједно молим вас, преосвештене Архијереје, богате искуством